уторак, 29. јун 2010.

Ој, Србијо!


Ој Србијо, мила мати,
Увек
ћу те тако звати!

Мила земљо, мили доме

На срцу је слатко твоме.


Сре
ћно живет к'о у рају,
Где милине вечно трају
У теби
ћу срећно тек

Проводити овај век.


Подигни се, мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си
дуго робовала,

Горке сузе проливала.


Сунце ти се ве
ћ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом

Утеха је срцу мом.


У Недићевој Србији, ова песма је извођена као химна, чиме сем своје изузетне лепоте и надахнућа које изазива, додатно добија на важности.

Нема коментара:

Постави коментар