Ој, Србијо!

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати!
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме.

Срећно живет к'о у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се, мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си дуго робовала,
Горке сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.

У Недићевој Србији, ова песма је извођена као химна, чиме сем своје изузетне лепоте и надахнућа које изазива, додатно добија на важности.