Речју «Систем» не означава се само политички режим који влада, нити систем власти, већ један знатно шири појам. Системом можемо назвати механизам који прожима готово све данашње институције, и који се налази у основи данашњег поретка. Он представља јемство доминације актуелних центара моћи, јемство духовног и материјалног пропадања народа и јемство свеопште пљачке и корупције. С обзиром да је дух времена, као владајући начин понашања и размишљања, кључни ослонац Система, јасно је одакле треба почети борбу против истог. Борба против лошег у себи и развијање врлина, који су нужни чиниоци духовног живота сваког хришћанина, јесу и предуслов ваљаног одупирања Систему и борби за национални и социјални препород заједнице. Наиме, како би се човек активно борио против Система, мора превасходно истрајавати на дефанзивном елементу. Мора се отргнути из његових канџи, потчинити сопствени нагон духу, црпети снагу са непресушних источника вере и традиције и кренути путем еманципације од разорног утицаја бездушне рекламаторске капиталистичке културе.
Свака борба против Система која има чисто политички ниво, а занемарује духовни и културни, представља противречну борбу без покрића и кулу без темеља. Човек којем је најважнија разонода, који робује својим телесним прохтевима и пребива у непрестаном страху за материјалну егзистенцију и земни живот, остаће роб Система, без обзира на прокламовано политичко опредељење. Нужно је истрајавати на животном стилу који је окренут Богу, роду, духовном идеализму, спремности на жртву, подвизавању и природи, насупрот кукавичком стилу који представља животарење у демократско-технократском мравињаку Новог доба. Таква борба је заправо и кључна ствар јер она води ка самореализацији личности (како би рекао Евола), односно ка потврђивању сопствене боголикости, чиме се сабира плата на духовној разини постојања, а то је и главни циљ хришћанског живота. Само таквом борбом, може се изградити и сакупити довољан број политичких војника против Система. Јер борба против Система није циљ сам по себи, већ се кроз њу сведочи љубав према ближњем, то јест заједници која се налази под паразитским игом социјалног и националног хаоса.
Буђење, број 2
2010.
Нема коментара:
Постави коментар