Први корак интернационалних финансијера ка светској доминацији је да се реше аристократије, или исту развласте. Истинска аристократија јесте природно вођство народа, а природна тежња овог вођства јесте идеализам, као и поштена брига за добробит сопственог народа. Иако је у овим временима уобичајено да је аристократија корумпирана и продана, као и многи други, увек постоји шанса да њихов идеализам исплива на површину и изненада поквари планове новчаног монопола. Међутим, са нестанком аристократије, или њеним губитком власти, вође ће бирати маса, која када сама закорачи у сопствени интерес, може да бира вође сличне врсте, које могу бити контролисане са више сигурности него аристократија.
Ово је, свакако, порекло данашње модерне демократије и функционише врло добро! Буквално сваки рат и револуција још од оне француске, били су изманипулисани од стране интернационалних финансијера, а ради остварења њиховог циља: светске државе робова.
Након уклањања аристократије, следећи корак је уништење природне народне заједнице и мешање различитих етничких или расних група у разним државама, уз константно подстицање етничких и расних тензија, тако да се будући робови никада не уједине против својих господара. Они затим образују мешавину без корена и без културе, која види саму себе и своју нову мултикултурну заједницу само у терминима економске користи и уских, егоистичних интереса. Овакви робови ће бити исувише заокупљени материјализмом да би бринули о квалитету свог живота, о будућности своје деце или о уништењу животне средине на планети. Када интернационалне финансије започну свој коначни корак - смањивање надница и ограничење свих слобода, биће врло мало или пак никакве опасности од побуне. Уместо тога, такви мултиетнички робови ће пре да се боре против својих земљака-робова за било какву робовску надницу која се понуди.
На крају Првог светског рата, стара аристократија је већ била нестала. Интернационалне финансије су спровеле руску револуцију из 1917. и створиле велику марксистичку робовску државу као светски модел (једно од првих наређења великог бизниса је било да се све етничке групе широм руске империје измешају). Они су већ контролисали вође из демократских земаља и почели су са изменама њиховог образовног система према мултикултурализму. Зли новчани монопол је учинио буквално немогућим отпор његовим диктатима. Сваки вођа који би се усудио да им се супротстави био би или убијен, дискредитован медијском хајком, или ако све друго пропадне, његова земља би била уништена војном силом.
Током 1930. године, стање је сигурно било повољно за остварење њихових планова у Европи. Немачка је била у социјалном и економском хаосу, а интернационална марксистичка револуција, коју је осмислио и финансирао баш тај велики капитал интернационалних финансијера, је била на путу осигураног успеха. Али изненада, догодило се нешто што никако није било планирано. Тамо је ни из чега дошло до нове револуције! Адолф Хитлер је почистио Немачку, проповедајући идеализам и постављајући добробит народа испред индивидуалних интереса.
Интернационалне финансије су користиле светске медије за лансирање подметачина и фалсификата, манипулишући остатком света како би мрзео Адолфа Хитлера и Национал Социјализам. Али у самој Немачкој, где је народ био чврсто везан за Адолфа Хитлера, новчани монополи силе и контроле више нису били дозвољени. Колико су могли, толико су и пробали, али велике силе интернационалних финансија нису могле да спрече Адолфа Хитлера да преузме власт у Немачкој.
Социјална и економска чуда која су уследила после Хитлеровог доласка на власт запањила су свет, а неразвијене земље су почеле да на Немачку гледају као модел за ослобођење од интернационалног интересног ропства. Већ ово је било лоше по финансијске крвопије, али када је Адолф Хитлер извео Немачку из интернационалног банкарског система и почео да штампа свој сопствени новац (као Абрахам Линколн пре њега и Џон Кенеди после њега), господари финансија су схватили да је уништење њихових планова неминовно. Како нису могли да га поткупе нити успели да га убију, они су иницирали своју последњу опцију: покренули су најкрвавији и најразорнији рат у историји. Чак и против комбинованих војних сила демократије и марксизма, Адолф Хитлер се борио до надљудске издржљивости. Био је то једино унутрашњи егоизам, остатак од пре национал-социјалистичког образовања, који је коначно уништио велику народну заједницу. Данас светски медији, у страху да би истина могла бити откривена још увек шире антихитлеровске лажи и фалсификате.
Национал-социјалистичка револуција никада није смела да се догоди. Интернационалне финансије, златна интернационала, чврсто су контролисале полицију, судство, инфомативне медије и образовни систем немачке владе, баш као што то данас чине у многим белим земљама. Међутим, ипак је значајан део немачког народа био привучен и опчињен народњачком поруком Национал Социјализма. Адолф Хитлер никада није смео да буде у могућности да придобије милионе Немаца. Али то се ипак догодило, а десило се јер је то било изван моћи интернационалних финансија!
Професор Карл Јунг, уважени оснивач аналитичке психологије, схватио је како се то догодило. Из његове велике експертизе у овим стварима, он је признао да је национал-социјалистичка револуција била народно поседнута и мотивисана од психичке силе коју је он назвао Wotan. Он је такође препознао да је Адолф Хитлер био медијум ове силе, која је погодила немачки народ. Таква сила коју је професор Јунг назвао Wotan била је напредно стање еволуције Адолфа Хитлера.
Хитлерово напредно еволутивно стање показивала су не само невероватна достигнућа национал-социјалистичке Немачке, већ и по опажању оних који су га знали добро-његов комплетни недостатак ега; зрачећи магнетизам његовог присуства, који је једнако погађао и пријатеље и непријатеље; његова развијена интуиција, његова велика доброта и самилост за све, чак и за непријатеље; као и неефикасност велике моћи интернационалног финансијског капитала против његове несаломиве воље. Адолф Хитлер је био претходник нове аријевске расе, много напредније од било које данас: аријевске расе златног доба.
Ова сила вишег развоја није никаква магија или нешто натприродно. То је закон природе, још увек неоткривен од стране науке или религије. Ултимативна есенција људског бића, као и свега осталог на овоме свету, јесте чиста енергија. Што више енергије има неко или нешто, поседује више магнетне силе и самим тим је атрактиван за оне са мање енергије. Како човекова еволуција више напредује, тако он бива испуњен са више енергије. Велика енергија више развијених погађа остале слично начину на који моћни магнет привлачи калем бакарне жице. Као што линије сила из магнетног поља генеришу електрицитет када пролазе кроз калем бакарне жице, тако велико енергетско поље више развијених генерише енергију у нервном истему оних који су у близини (у најнапреднијим нивоима еволуције, енергија може бити пренесена на друге на великим раздаљинама). Ово енергетско поље више развијених у ствари унапређује еволуциони ниво сваког око њих, инспиришући их ка њиховом природном идеализму, вољи и самодисциплини. Ово је изван домета безначајних сила материјализма мрачног доба, попут интернационалних финансија, да би то спречиле или изманипулисале.
Ово се десило у Немачкој. Невероватна енергија која је произашла из једног човека, Адолфа Хитлера, уздигла је немачки народ изван себичности и незаинтересованости и ослободила Немачку од раније невидљиве моћи интернационалног финансијског капитализма. Чак и само једна личност напредније еволуције може да учини невероватне промене усвету, и како време пролази, све више таквих развијених личности ће долазити на свет. Због тога је професор Карл Јунг прорекао Мигуелу Серану да ће се Wotan опет догодити, али следећи пут у светским размерама!
Ми не морамо чекати да нам Провиђење доведе неког другог са вишом еволуцијом. Наша је судбина да променимо овај свет, и у томе нас ништа не може спречити осим наше сопствене себичности и лењости. Ми стремимо према новој, много моћнијој инкарнацији Wotan-а, како би збрисали мрачне силе са ове земље једном за свагда. Позивамо све који тако осећају да нам се придруже и подрже наше заједничке напоре у овом великом задатку.
Earl Turner
Нема коментара:
Постави коментар