31.3.1994.-31.3.2010.

16 година од смрти хероја.
До краја веран Христу, Европи и Идеји...

Социјални Национализам - Лазар Прокић

Социјални национализам је ново схватање света кроз ново схватање народа у држави. Он је дошао најпре као неминовна реакција на индивидуалистичко схватање демократије и либерализма као њене економске подлоге. Затим се изградио у један посебан систем, посебну доктрину, са нарочитим гледањем на човека, грађанина, друштво, државу и размену производних добара.

Значи, савремени национализам уствари је синтеза националног и социјалног који се укључују један у други! Према томе он је антитетичан демократији. Из тога произилази да је он против индивидуализма, против економског либерализма, против марксизма.

Он је против индивидуализма утолико што не посматра појединца “in se” већ, напротив, посматра га као производ једног народа чији су специјална расна и етничка психа и историјски процес омогућили развој истог појединца. Према томе, оквир у коме се појединац рађа, формира и дела, то је народ-држава, читав један спиритуални и историјски амбијент, који је изузетан! Значи ни слобода индивидуе не може бити друкчије посматрана, већ само као функција тако одређеног оквира.

Следствено томе ни материјални ни духовни производи појединаца или њихових организација, не могу бити апсолутно власништво истих. Њихова производња, циркулација, раздеоба и потрошња имају разлога само ако се тичу појединаца као средства, а не као крајњег циља. Разуме се, као средства, мисаоног инструмента народа, државе! Зато држава контролише, надзирава, одређује, уређује и забрањује...

Национални социјализам је противан марксизму у којој било форми: класичном социјализму, комунизму, социјал-демократији или бољшевизму. Марксизам је могао понићи само из демократске концепције света. Ако је човек крајњи циљ свега, а људи су свуда исти – држава није потребна; њена је историја само случајност које може и не бити. Отуда интернационализам који не признаје никакве духовне вредности: ни човека, ни друштвени, народни колектив. Тако схваћен, марксизам је против историје јер је зауставља – сва активност човека зауставља се на трбуху. То је човек – аутомат. А социјални национализам тражи човека у држави, због државе и са државом. Дакле, он је покрет, акција, стваралаштво, прогрес. Истицањем култа државе грађанин постаје животворнији јер он тај култ ствара. То је узајамно допуњавање: уколико појединац ствара снажнију државу, утолико је и његова безбедност већа.

Непознаваоци и противници пребацују социјалном национализму да сталним дизањем култа државе неминовно води империјализму, дакле међународним сукобима. Исто се може пребацити и демократији. Демократија је доводила до ратова зато што није била савршена универзална концепција света већ пре универзални политички систем. Социјални национализам, напротив, нема претензије да постане универзалан политички систем, али већ постаје општа концепција света: водећи првенствено рачуна о сталним елементима сваког народа понаособ (национално осећање, историја, традиција, духовне вредности). Према томе социјални национализам није никакав повремени експерименат, већ историјска нужност: синтеза искуства прошлости и предвиђање будућности сваког народа понаособ. Као такав он не може бити копија већ израз политичких прилика једне одређене средине. Значи, он може бити универзалан само као доктрина, а не и као политички систем. А то су два потпуно различита појма који се наивно или злонамерно бркају свуда па и код нас. Зато наш будући политички систем према концепцији социјалног национализма и не може бити друго него искључиво израз наших сопствених прилика. Та истина постала је толико јасна и разумљива, па ипак многи у нас, са легитимацијом или без ње, још је нису прихватили.

Али без тога ми још нисмо оптирали за Европу.

Алманах србске омладине

1942.

Вечна Русија

"Русија је једина земља на свету која се граничи са Богом..."

Рајнер Марија Рилке

Мисија Србије - Мирослав Спалајковић

Једино у органском национализму, а никако у анархичном интернационализму, појединац налази све природне и здраве погодбе за свој слободан развој. У својој суштини сваки је национализам, а понаособ србски, већ по својој органској конструктивности супротан и индивидуализму и колективизму како у унутарњем социјалном, тако и у спољашњем интернационалном смислу, јер у оба случаја и један и други подједнако подривају националне целине као саставне делове и природне органе човечанства. Ниједан се национализам не може замислити без извесног идеализма, то јест без сопственог националног идеала. Србски национализам почива на вековним традицијама очишћеним од отровних клица филозофског материјализма. У њему је, и са историјског и са етичког гледишта, уобличен србски расни спиритуализам. То је једна психолошка и историјска чињеница. Стога и мисија Србије није дело маште ни политичка утопија, него реални програм њене моралне личности, њен национални и историјски позив. Сваки националиста и хришћанин разумеће одмах о чему се говори кад се говори о мисији и позиву...

Дух економије - Грегор Штрасер

Ми смо социјалисти и непријатељи смо, смртни непријатељи, савременог капиталистичког економског система, његове експлоатације економски слабијих, неправде у накнадама, неморалног вредновања човека на основу његовог богатства и новца уместо одговорности и достигнућа и одлучни смо да у сваком случају укинемо овакав систем! С обзиром на моју наклоност ка практичном деловању, очигледно је да морамо да га заменимо бољим, праведнијим и моралнијим системом. Није, међутим, довољно заменити један економски систем другим, неопходно је, пре свега, променити дух. Дух који треба надвладати је дух материјализма! Морамо преузети потпуно другачији начин економског размишљања, ослобођеног од савремних појмова укорењених у новцу, имовини, заради и лажном успеху. То је најбољи показатељ да је начин размишљања марксисте, лажног социјалисте, исти као и код капитализма. Из овог разлога, ја већ годинама говорим да та два формирају духовно јединство, само имају различите сигнале. Национал-социјализам, који извире из органског живота, ставља на страну речи теорије која је далеко од стварног света исто као и мртве идеје умируће цивилизације. Морамо да научимо да економија нације није зарада нити добит, који јесу битни, већ задовољење потреба сопственог народа. Ово, и ништа више, је задатак „националне економије“. Морамо да схватимо да идеје о „светској трговини“, “трговинском билансу“, „суфициту“ итд. припадају умирућоје епохи и које су се свеле на апсурдно, зато што крше вечне законе органског живота и зато што имају порекло у шпекулацијама, а не у потребама или земљи. Морамо да научимо да је то издаја када шпекулативна производња, са свим средствима оглашавања и рекламирања, ствара вештачку потражњу, издаја људског рада, људског живота. Јер вештачки створена потреба подстиче све веће аспирације, које са своје стране дуплира људско ропство, које је умно ропство, јер је ум од душе преузео господарење животом. Шта народ данас зна о животу? Трче наоколо до изнемоглости и муче се као робови у галији само да би живели страховито празним животом. Није ствар у томе да нови економски систем којим тежимо производи више. Улог није већа производња, што захтева марксизам, већ људска душа. Производња и економија имају само један задатак: да задовоље економске потребе појединаца, одбацујући робу која дугује своју потражњу искључиво вештачкој стимулацији и одбацујући тезу о „профиту и добити“.

Морамо да схватимо да је рад много више од имовине, достигнуће много више од дивиденди. Најгоре од свега у капиталистичком економском систему је да се све вреднује новцем, богатством и имовином. Пропадање нације је неизбежан исход примене оваквих стандарда, пошто је селекција на основу имовине смртни непријатељ виших људских вредности и живота. Ми нисмо оставили нимало места сумњи да наш национал-социјализам разбија овај власнички прерогатив и да ће ослобођење радника укључити и поделу зараде, имовине и достигнућа. Али остати само на томе би значило прихватити старе стандарде и равнати се према њима, а истовремно би се запоставила духовна револуција која је идеологија која нас супротставља духу савременог система. Ми се свесно супротстављамо вредновању на основу имовине вредновањем на основу достигнућа. То је једино вредновање које признајемо! Ми свесно стављамо рад на вишу позицију од имовине. Ми смо усредсређени на достигнућа, не дивиденде, и признајемо одговорност, не богатство и луксуз, као круну људског труда. То је нови поглед на свет, нова религија корпоративне државе и економије. Она констатује да је стравично правило златног телета окончано и да су разлике између поједнинаца и разлике у правима заправо разлике у достигнућима, степену одговорности, разлике које долазе од Бога и које су свете!

Конференција AN "Холокауст у Дрездену"

24.3.1999. - 24.3.2010. Вечан покој србским мученицима!

Не праштамо, не заборављамо...
Праведна србска крв вапије на Небо.
Смрт НАТО злочинцима,
смрт домаћим НАТО послушницима!

Напред ка коренима...

Да је проповедницима интернационализма заиста стало до слоге народа, они би у свим школама Европе и Америке наставу историје почињали предавањима о индоевропском, аријевском прајединству свих европских народа. Сва поколења историју Европе започињу лекцијама о Старој Грчкој и Риму, дакле од краја уместо од почетка велике сеобе индоевропских народа из њихове првобитне арктичке прадомовине, где су били један јединствени народ...

Иља Глазунов

О избављењу и новом почетку

"Да би се један народ избавио из декаденције - он мора поново почети своју историју... Да би се једно почињање поновило, не треба вратити себе уназад, као у нешто из прошлости, познато и као такво опонашиво, већ треба учинити да то почињање буде још оригиналније, са свим оним збуњујућим и извесно мрачним што веродостојно почињање подразумева..."

Мартин Хајдегер

Изашао трећи број магазина Обнова

Изашао је трећи број национал-социјалистичког
магазина "Обнова", а у њему читајте:
-Наш социјални идеал
-Мисли о задацима за будућност
-Пацифизми
-Три наличја једног лица
-Успон и слом либералне демократије
-Марксизам (класна свест против националне свести)
-Радник у Национал Социјализму
- Џ.Л.Роквел
-Путем духовне обнове
-Милорад Мојић
-Ода народу србском...
И још много занимљивих текстова на укупно 52 стране.
Све похвале друговима за труд и хвала на
информацији.

Stop B92!

Слобода навијачима!

Одабирање вођа у Привреди

Ми смо навикнути да групу радника или једину ма какву људску радну заједницу ценимо као збир појединаца. То може да буде тачно али већином то није случај. Да ли ће једна група да ради као збир опојединаца или као организована целина, зависи од унутрашњег уређења групе. У зеједници где су способни потчињени неспособнима радна способност је врло мала. У истој заједници где су мање способни потчињени најспособнијима, радна способност је напротив велика. Са истим људима има се дакле способна или неспособна радна дружина, према унутрашњем уређењу заједнице.

Адам Смит наводи пример где радник, кад сам узрађује игле, може да изради само 10 игала дневно. Ако се рад подели на 10 радника производња се пење до 48.000 игала за исто време. Ако би дакле 10 радника радили одвојено сваки за себе њихова укупна производња равна је збиру појединачних учинака. Ако се пак група организује да ради као организована целина, производња се пење на 48.000 игала што чини 480 пута збир, Код организованог рада, збир појединачних учинака је дакле занемарљива количина према организацијом постигнутом учинку.
Одабирање старешина је свакако један од најглавнијих елемената организације друштвеног рада. Појединце треба управљати да би рад био ефикасан. Ово је дужност старешина који међу собом стоје у хијерархијском односу. Старешина мора да буде човек веће интелектуалне способности од својих потчињених. примитивни народи зато за старешине узимају старце као оличење искуства. Платон напомиње да управљачи нарочито морају бити морално чисти људи. Научна организација рада долази до истих закључака.
Француски инжињер Анри Фајол запазио је да у чисто стручним предузећима старешине не врше стручне функције. Ово је нарочито важно код великих установа. Овде је административна функција претежнија од стручне. Лекар, управник велике болнице, не прегледа болеснике; инжењер, шеф великог техничког предузећа, не пројектује; епископ у епархији управља свештенством као и сваки други шеф. Функција старешине је дакле највећим делом административне а не стручне природе. Зато је погрешно за велике ресоре тражити само стручњака јер је то недовољно. Ту вреди само човек који је и стручњак и добар администратор. Управник или вођа великог предузећа мора да буде човек са великим способностима како стручним тако и моралним.
Старешина не сме велики проблем да посматра као низ одвојених чињеница, већ као везану целину. Он мора лако да разликује узрок од последица, главно од споредног. Он мора да буде човек који пред собом има увек јасан циљ.
Едисон је извршио хиљаде неуспелих покушаја да би са једним успео и човечанство је добило сијалицу. Ват је 15 година конструисао парне машине које нису хтеле да раде, док је израдио једну која је радила. Христифор Колумбо ишао је тврдоглаво са својим бродом и ако су његови морнари молили и претили побуном да даље неће да иду. Без истајности нема успеха.
Вођа мора брзо да одлучује. Добра одлука доцкан донета, гора је од мало и погрешне одлуке ако је донета благовремено. Старешина дакле мора да брозо доноси одлуке а да увек добро о свему и размисли. Али прави старешина не мисли никад дуго. Он не сме да се у мислима изгуби као Роденов Мислилац. Прави старешина носи своју одговорност одлучно и ведро. Утврђивање одговорности на старешинским положајима јесте и главни елеменат старешинског одабирања у научно организованим предузећима.
Утврђено је, наиме, да је тешко наћи старешину за места где се одговорност брзо и лако утврђује. напротив, на местима где је питање утврђивање одговорности неуређено, тискање званих и незваних веома је велико. Само ефикасно уређено питање одговорности може да стане на пут овој навали.
Велика предузећа тако и раде. Код Форда и Бате статистика обрачунава радницима и старешинама добит, а само старешинама штету предузећа или поједине радионице. Последица овога је да се неспособни људи и не смеју да се приме положаја старешине, пошто им књиговодство обрачунава више штете него користи. Њима се исплати да остану на нижем положају. Способнима пак исплати се напредовање.
Моралне особине су нарочито важне код старешине. Ако какав истакнути старешина и не зна неку стручну ствар, он се може послужити знањем свога стручног референта. Међутим, то већ не може са моралним недостатцима. Карактер и моралне особине он мора да има сам.

инж. Милосав Васиљевић
Правда, Београд,1935.

Протести широм Шпаније!

13. марта у различитим деловима Шпаније MSR (Movimento Social Republicano) ће организовати демонстрације са захтевом за послoм за шпанске раднике. Ова акција има за циљ да покаже немоћ власти пред немилосрдним растом незапослености. Национал револуционари позивају народ да устане против корумпираних политичара и финансијских лобија, и да се с љубављу према својој Отаџбини бори за социјалну правду, за достојанство шпанског човека и будућност беле Европе.

Blót & Fest - 20.03.2010.

Марш за Народ - Братислава, 14. март 2010.

Свака нација обележава свој велики дан. Велики народи, као млади људи славе своје рођендане и годишњице. Најзначајнија прекретница сваког народа, коме је ускраћено право на самоопредељење је свакако дан сопствене државе. За Словаке најважнији дан је 14. март. Овога дана, у марту 1939. године словачка скупштина је једногласно прогласила у Братислави, словачку државу. По први пут у модерној историји, Словаци су имали своју националну државу, која није била део друге државе. Стварањем словачке државе су испуњене старе жеље словачког народа и његових политичких лидера, као што су Ľudovít Velislav Štúr, Andrej Hlinka, и многи други. Највећи национални празник прославиће и словачки националисти, који традиционално обележавају овај велики дан сваке године у Братислави, демонстрацијама и маршем кроз град. Марш за Народ почеће на тргу испред председничке палате у недељу 14. марта 2010. у 14.00. После обраћања говорника из редова словачких националиста, поворка ће кренути кроз град, и марш ће се завршити доласком на гроб председника-мученика, др Јозеф Тисоа. Слава Словачкој! Слава словенском братству!

Хортиця Fest, 13. марта

Концерт подршке политичким затвореницима.

Више информација на сајту
landsberg.org.ua

Combat 18 Italia gig!

Италијански С18 активисти организоваће
27. марта свирку на коме ће учествовати
познати немачки С18 бенд Oidoxie, Endless Pride
из Шведске, као и бенд изненађења.
Телефони за информације ће бити активирани
24 сата уочи саме свирке.

Изашао је 25. број грчког В&Н магазина

За све информације око набавке
пишите на адресу блога

грчке 28 дивизије.

Успешно одржан концерт бугарског бенда Pure Blood

3. марта, након посете историјском месту Шипка,
на месту скривеном од репресивних органа система,
одржан је концерт бугарског С18 бенда
Чиста Крв (Pure Blood).
Концерту је присуствовало око 100 активиста
из Софије, Монтане, Шумена,
Габрова и Великог Трнова.

Једнакост, човекова најопаснија заблуда - William L. Pierce

Све расне разлике су или генетске (наследне, урођене) или културолошке (условљене од стране друштва након рођења). Ове друге могу бити промењене или елиминисане присилним друштвеним променама; претходне су независне од људских закона и обичаја, осим кроз период м,ногих нараштаја. Примери културолошких посебности које се разликују од расе до расе су начин говора, стилови одевања и лична нега. Ако су црнци и белци присиљени да живе заједно од рођења, да похађају исте школе и буду изложени управо истим културолошким утицајима, они ће одрасти говорећи и одевајући се на сличан начин. Чак и црнци који су одрасли у племеснки заједницама у Африци, којима је обичај да искривљују своје уши или усне великим дрвеним чеповима, те да мажу своју косу крављим изметом у циљу привлачења црнаца супротног пола, лако ће бити истренирани да усвоје белачке стандарде личне хигијене и неге. Чињеница је да је већина важних расних разлика генетска, а не толико културолошка. Боја коже и очију, изглед лица, облик лобање, пропорције костију, распоред телесних масноћа, величина зуби, облик чељусти, облик женских груди, структура косе, јесу једине видљиве генетски одређене телесне карактеристике које се разликују по расама. Иза наведеног је цела биохемијска конституција и развој појединца. Постоје велике расне разлике у крви, у функцији жлезда и психолошком реаговању на околину. Црнци и белци различито сазревају. Они имају различите осетљивости према многим болестима исто као и различите узорке прирођених болести.

Расне разлике су, другим речима, много више него само боја коже. Оне прожимају појединца и исказују се у сваком делићу његовог тела. Оне су резултат милиона година (др Пирс овде заступа дарвинистички концепт стварања, из кога произилази да је човечанство старо милионима година, а што је бесмислица) одвојеног еволуционог развоја којем су се прилагодиле различите расе, са прихватљивом прецизношћу за различите захтеве околине. Када схватимо сву важност генетских расних разлика, можемо увидети да културолошке расне разлике и нису тако површне како многи верују. Далеко од скривања неких темељних „једнакости“ или претеривања у расним разноврсностима, оне једноставно показују генетске разлике које су у ствари, чињенице. Култура расе, ослобођена свих спољних утицаја, јесте живи доказ суштине расне природе. Афрички црнац, са својом фризуром од крављег измета и кости пробијеном кроз нос и наоштреним зубима, представља нам много прецизнији изглед црнца, него онај америчког црнца у пословно оделу, истренираног за вожњу аутомобилом, рад на рачунару и савршеним енглеским језиком.

Црначка култура није само различита од белачке, она је мање напредна култура и практично по било ком стандарду инфериорнија. То је култура која се никада није развила до тачке писаног језика или цивилизованог друштва. Никада није видела ни трачак основне математике или изума точка. Обрада и употрена метала, као и обрада камена су вештине које су црнци научили од других раса. Бесмислице које се сада уче у школама о вековима старој црначкој цивилизацији утемељеној на рушевинама зидова нађених на подручју Зимбабвеа су једноставно творевине жеља промотера расне једнакости који су спремни игнорисати све чињенице које се сукобљавају са њиховом манијом једнакости. Инфериорност црначке културе је последица физичког недостатка црначког мозга да се носи са апстрактним концептима. На други начин, црнац се може приближити белцу у менталним задацима који захтевају само меморију. Због тога се црнац може лако истренирати да прихвати и усвоји многе аспекте белачке културе. Његове вербалне способности и способности имитирања дозвољавају му када је исправно мотивисан, претпоставку појаве „једнакости“. У раздобљу посебних уписних квота за црнце на универзитетима, многи од њих су добили факултетске дипломе, али само у оним дисциплинама које захтевају оштар језик и добру меморију. Готово да није било ниједног црног дипломца у физици и инжењерству. Црначка неспособност у опхођењу са апстрактним концептима, где је потребно решавати проблеме и стварати технолошке иновације на крају би створила смејурију. Та њихова неспособност је генетске природе укорењена у физичкој структури црначког мозга. Све до после Другог светског рата, када је започела кампања о белачкој и црначкој једнакости, црначка ментална ограничења су била опште позната. Једанаесто издање енциклопедије Britannica, нпр. о црнцима каже следеће:

„... Остале карактеристике појављују се у виду хипертрофије органа за лучење, више развијеног венског састава и мањег волумена мозга, у поређењу са белом расом.“

„У одређеним горе наведеним карактеристикама, црнци су на нижем еволуционом степену него белци, те су сроднији вишим антропоидима...“

„Ментално, црнац је инфериоран белцу... Док код другог волумен мозга расте са експанзијом лобање, код првог је, напротив, раст мозга заустављен превременим затварањем спољних делова лобање и бочним притиском фронталне кости.“

У свом издању из 1932. године, енциклопедија Americana наводи међу различитим карактеристикама црне расе и ово:

„3. Тежина мозга 0,99 кг (код горила 0,6 кг, просечни белац 1,30 кг)...“

„8. Особито тврда лобања омогућује им употребу главе као оружја за напад...“

„14. Спољни делови лобање који се затварају много раније код црнаца за разлику од осталих раса.“

Како су медији започели талас своје кампање о једнакости, из каснијих издања ових енциклопедија избрисани су подаци о црнцима. Било је потребно претражити специјализоване медицинске текстове да би се могло научити како су асоцијативна подручја мозга, где место заузимају апстрактне мисли, мање развијене код црнаца него код белаца. Добро је познато од када је направљено опширно тестирање интелигенције за америчке војнике у Првом светском рату, да је IQ просечног црнца отприлике 15% нижи од оног просечног белца. Овај податак су покушали да оспоре због учинка сегрегације за црнце, тврдили су да су ови текстови „културолошки искривљени“. Каснији тестови интелигенције показали су исте податке о интелигенцији црнаца. Упркос томе што су црнци почели да похађају интегрисане школе, где су тестирани заједно са белцима, и даље су постизали веома ниске резултате, иако стандардни IQ тестови мере вештину памћења као и чисту асоцијативну способност. Тестови који су усмерени на други споменути тип менталног функционисања показују већу разлику између црнаца и белаца.

Али, управо је способност повезивања појмова, апстрактног мишљења, менталног претпостављања будућности, оно што је омогућило белој раси да гради и одржава своју цивилизацију, а црначки дефицит је у овом случају оно што га је задржало у стању дивљаштва у његовом афричком окружењу и оно што сада поткопава цивилизацију расно мешане Америке. Зато је од животне важности за сваку белу особу да схвати да не може постојати никаква једнакост између белаца и црнаца, без обзира на количину расног мешања коју је влада наметнула Американцима.

BOYCOT IZRAEL!

Концерт мађарско-словачког братства!

Ево већ другу годину за редом, мађарски и словачки
Национал Социјалисти организују заједнички
концерт у знак братске солидарности и борбе против
шовинизма који разједа ткиво европских народа.
Ови другови су прави пример превазилажења
националних искључивости кроз свест о
фундаменталној вредности наше беле расе.
Сви заједно у један фронт!
Стоп шовинизму!
Европа Европљанима!

Акција бугарских другова

Активисти бугарског Националног Отпора заједно са друговима из бугарског В&Н/С18 покрета окупили су се 3. марта у месту Шипка, историјски познатом као месту сукоба бугарске војске и турских окупатора у ослободилачким ратовима бугарског народа. Заједничком шетњом и скупом сетили су се својих предака, чије подвиге не предају забораву. Ове фракције бугарских патриота не дају места шовинизму у својим редовима, и наклоњени су србском народу. Надамо се да ће ово узајамно пријатељство дуго трајати. Фотографије су преузете са блога NS Tribune

Пољски националисти за србски Космет!

Наши драги пољски другови окупљени око блога
магазина Aktywista послали су нам још фотографија
акције подршке пољских национал револуционара
одбрани и очувању србског Косова и Метохије.
Још једном им срдачно захваљујемо и
очекујемо да се ускоро сретнемо
у Пољској или код нас.
Слава Пољској! Слава Словенима!

Hail the New Dawn!

Културна асоцијација VFS чија
политичко-пропагандна активност укључује
и музичке догађаје по којима су познати
широм света, организује 3. априла свирку
на којој ће учествовати бендови као што су
Brutal Attack, Malnatt, Gesta Bellica и
Bully Boys. Боља препорука од ових
имена није потребна, па свако ко воли овај
звук, нека на време планира овај фантастичан
догађај. То је и добра прилика за зближавање
са друговима из целе Европе.

Свирка у Пољској, 13. март

Дечак од 14 година повређен у расистичком нападу у Олдаму

Како сазнајемо од енглеских другова, настављају се расистички злочини над Енглезима од стране имиграната. Једна од последњих жртава азијатско-муслиманске агресије били су James Howard (14) и његова два друга. Њих је напала група од око 20 Азијата и нанела им тешке телесне повреде, па су завршили у болници. Мајка поменутог дечака, који је и најгоре прошао, изјавила је да су га Азијати вређали на расној основи, као и да су му том приликом отели бицикл, мобилни телефон и ципеле. Како видимо, наставаају се напади на белу омладину у Енглеској, а починиоци не бивају кажњени. Са друге стране, сваки покушај политичке борбе против имиграната завршава се затворским казнама због тзв. расне, верске и националне нетрпељивост. Очигледно овакви закони важе само за белце...

Ernst Zündel на слободи!

После петогодишњег заточеништва, 69-огодишњи ревизиониста је на слободи. У фебруару 2007. године суд у Манхејму је осудио Ernst Zündel-а на 5 година робије због порицања мита о холокаусту и због "ширења расне и националне мржње". У том моменту је већ био у затвору јер је издржавао казну због ширења истине о јеврејским подвалама на свом интернет сајту. Данас је на слободи, и искрено се радујемо томе. Својом храброшћу задужио је своје расне саплеменике.