Наше привредно задругарство је самоникло и самоврсно, самоизворно и самосвојно, ма колико да се и развијало под утицајем светског задругарства. Оно је примало из задругарства других народа начела и послове, али их је усвајало потпуно самосвојно и прерађивало према своме духу водиоцу. А тај дух нашег привредног задругарства има дубоког корена и праизвор у нашем народном духу. Задружни дух наш је створила породична задруга, најизразитији чинилац нашег расног и националног живота. У њој живе Срби од векова, па се задржала као важан друштвени чинилац и до данас. Први облик друштвености у нашем народу била је породична задруга. На њој се заснивао цео наш друштвени па и политички поредак. Прве наше политичке творевине оснивале су се на крвној сродности и на свести народа о том крвном сродству.Тај дух крвне повезаности развијао се и усавршавао, па из њега потиче и наша национална свест и чврсто укорењен задругарски дух у нашем народу. У породичној задрузи живело је по неколико генерација под старешинством најдостојнијега. Старешинство се обично предавало, ако старешину није смрт уграбила, пре него што би одредио свога наследника, најдостојнијега од свих задругара. Старешина је био вођа целе задруге. Он је био одговоран за све што се дешава у задрузи. Он је знао да договор кућу гради. Али и поред договора, само је он носио одговорност, чак и када се по договору нешто учини па не успе.
Потпуна власт и потпуна одговорност - то је начело србске породичне задруге!
Такав дом сељачки, тврди град и неразрушива тврђава, духовни заштитник и васпитни чинилац очувао је србски народ кроз врло тешке векове његове историје.
Тај дом био је житница мудрости, кошница благочестивости, школа националиста, ризница обичаја, скривница најдраже баштине од векова, традиција, расадник свих великих подстрека, чојства и наравствености. Из ње су излазила покољења самосвесна својих светиња, своје националне културе, своје вековне повеснице.
За време Турака породична задруга је била једина власт. Она је била суд и одбрана и части и имања, а не само породична економска заједница. Још раније се дешавало да су у задругама осуђивани нечасни чланови њени.
Таква је наша народна породица и данас, такав је сељак у дому и данас, иако су и на њега наваљивали црви и гусенице да га разоре и униште. Тај дом реда и старешинства, крвне везе и сродништва живи и данас и врло је снажан чинилац у животу нашег села. Он је стално примао нове задатке, усавршавао се и напредовао. Али његовој заштити није се посвећивала никаква пажња. Сам за себе тај наш народни и породични живот одолевао је свим јуришима, јер се знало и схватало у свима интернационалним покретима да је врло важно да се тај живот разори.
Обнова нашег народног живота мора да пође од заштите наше народне породице, њене задружне основе, њене свести о крвном сродништву и о крвној заједници, у свима правцима националног живота. То мора да постане основа нашим социјалним стремљењима.
Потпуна власт и потпуна одговорност - то је начело србске породичне задруге!
Такав дом сељачки, тврди град и неразрушива тврђава, духовни заштитник и васпитни чинилац очувао је србски народ кроз врло тешке векове његове историје.
Тај дом био је житница мудрости, кошница благочестивости, школа националиста, ризница обичаја, скривница најдраже баштине од векова, традиција, расадник свих великих подстрека, чојства и наравствености. Из ње су излазила покољења самосвесна својих светиња, своје националне културе, своје вековне повеснице.
За време Турака породична задруга је била једина власт. Она је била суд и одбрана и части и имања, а не само породична економска заједница. Још раније се дешавало да су у задругама осуђивани нечасни чланови њени.
Таква је наша народна породица и данас, такав је сељак у дому и данас, иако су и на њега наваљивали црви и гусенице да га разоре и униште. Тај дом реда и старешинства, крвне везе и сродништва живи и данас и врло је снажан чинилац у животу нашег села. Он је стално примао нове задатке, усавршавао се и напредовао. Али његовој заштити није се посвећивала никаква пажња. Сам за себе тај наш народни и породични живот одолевао је свим јуришима, јер се знало и схватало у свима интернационалним покретима да је врло важно да се тај живот разори.
Обнова нашег народног живота мора да пође од заштите наше народне породице, њене задружне основе, њене свести о крвном сродништву и о крвној заједници, у свима правцима националног живота. То мора да постане основа нашим социјалним стремљењима.
З. Стевановић
Нема коментара:
Постави коментар