Само они који су од почетка у борби за остварење наших идеја и тиме у надолазећем поновном ослобођењу народа и отаџбине, могу данас одмерити колики је пут прешла наша Партија и како су предивни сви велики успеси које сада доживљавамо из дана у дан. Нису прошле ни три године од онда када смо били још мала берлинска група секташа која се очајнички борила и од стране јавности доживљавала само хладно игнорисање, а у најбољем случају прекорно одбијање. Нико од нас тада није мислио да је могуће да се ускоро изборимо за наше место међу моћним политичким групама и исмејали бисмо онога ко би се тад усудио да каже оно што нам је данас потпуно разумљиво. Још увек се јасно сећамо оног конгреса 1927. године, када смо као циљ наше борбе изјавили да ћемо за две године бити толико далеко да ћемо моћи да напунимо спортску халу и када смо као одговор на то добили само неповерљив смех.
Али, покрет је растао и растао. Корачао је од успеха ка успеху и данас стоји на првом месту међу великим партијама главног града Рајха. Ако неко сада, привучен нашим успесима, нађе пут до NSDAP-a, онда он у већини случајева не може да одмери колика је количина нашег рада, жртава, одрицања и преданости уложено у тај успон. Он не може ни претпоставити да је некада све било другачије и да се упркос томе нашло људи који су несаломиво веровали у победу и који се нису дали обесхрабрити због неуспеха.
Они који су тада издигли Партију из првих почетака и припремили јој пут до успеха, и дан данас су главни носиоци Покрета. Могу се наћи у свим деловима организације: вође секција, SA вође, архивари списа, чувари каса, или једноставни SA војници. Како онда, тако и данас, они испуњавају савесно своје обавезе, не тражећи превише славе или пажње за себе. Као што их онда неуспех није могао обесхрабрити, тако их ни данас успех не може збунити. Они остају верни себи и својим задацима. А Партија има у њима неуништиви ослонац. Они су њена кичма и потпора; на њих ударају сви напади, лажи и клевете; они су кинески зид иза кога лежи света земља наших идеја.
Већином су то мали и скромни људи и многи од њих не знају да са елеганцијом и вештином употребљавају речи. Њихова реч је дело, а њихова снага карактер. Они су већ одавно нашли пут до Партије, јер су у њој препознали прави политички пут и социјалистички осећај заједништва. Већином су дошли из марксизма, прошли кроз све поноре његовог утопијског духа и на крају нашли врата за немачко спасење. За њих реч социјализам није била само фраза, давање значаја радничкој партији није била само пуста прича. Као и онда, тако и данас истински верују у испуњење њихових тежњи, остварење једне социјалистичке немачке националне државе, за коју су стотине пута ставили сопствени живот на коцку и за коју су спремни борити се до задњег даха и умрети.
Дакле, сада масе струје у Партију. Из стотина су настале хиљаде и десетине хиљада. Преко ноћи ће настати милиони. Али, нису сви који ту долазе чистог срца. Такви би нас и данас псовали и вређали, да они тихи нису уништили противнички фронт и учинили улазак у партију мање напорним и опасним. Нико на почетку не може да наслути да ли је новопечени члан саботер или пак, покретач. Али, упркос томе потребно је да се пази на то да у гласном крику новопечених не нестане тихо и предано пожртвовање старе гарде. Ми не желимо да причамо приче о неспособности, која је некада раније случајно протекла кроз Партију и у којој сад половично знање жели да надомести године припадности Покрету.
Наш поздрав шаљемо храбрим SA људима и политичким борцима, скромним вођама трупа и марљивим чуварима каса који ће, док год могу политички размишљати, стајати у нашим редовима и дан за даном обављати своју дужност, са карактером, промишљеношћу и апсолутним умећем и који ће онда код великог јавног објављивања партијског програма седети у задњем реду сијајући од среће и задовољства да су могли да припомогну на делу које сад стоји тако господски уздигнуто. Такође и тај мали партијски човек има право да од Покрета захтева да остане оно што је до сад био и да никад кроз своје масовне успехе не скрене на криви пут, да пре свега његов социјалистички дух буде, што је Покрет већи, све проширенији и оштрије приказан. Он може и сме да захтева од својих вођа да и даље марширају старим путевима. Он има поверења у њих и брани их од сваког напада, сваке повреде, прљавштине, лажи и издајства. и то његово поверење је изузетно важно. Нико од оних горе не губи ништа ако и у највећим притисцима посла увек и стално тражи пут до човека из масе, јер ће у њима пронаћи нову снагу и преданост. Можда ће једном доћи дан када ће "гласни" да напусте Покрет. Нека се зато побрину да не стоје сами, него окружени и заштићени старом, челичном партијском гардом, која је као и пре, поново спремна да са њима пролази кроз добро и лоше.
Ми то не говоримо да бисмо створили јефтину популарност. Њу би могли много удобније да постигнемо, утолико да ласкамо већини, а мањину да при томе заборавимо. Ми то говоримо, јер то једном мора бити речено и зато што храбрим друговима са политичког фронта треба показати да не стоје сами и напуштени. Колико пута сам само сваком од њих пружао руку и при томе видео блештећу срећу у њиховим очима.
Данас међу нама стоје масе које су дошле и желе да марширају са нама. Али, преко тих маса смо ми и повезани и у духу се наше руке пружају свакоме од њих. Трака заједничке идеје нас је све обухватила и без обзира стоји ли неко изнад или испод, ми ћемо у верном другарству, као и до сада, даље марширати у будућност.
Joseph Goebbels
Али, покрет је растао и растао. Корачао је од успеха ка успеху и данас стоји на првом месту међу великим партијама главног града Рајха. Ако неко сада, привучен нашим успесима, нађе пут до NSDAP-a, онда он у већини случајева не може да одмери колика је количина нашег рада, жртава, одрицања и преданости уложено у тај успон. Он не може ни претпоставити да је некада све било другачије и да се упркос томе нашло људи који су несаломиво веровали у победу и који се нису дали обесхрабрити због неуспеха.
Они који су тада издигли Партију из првих почетака и припремили јој пут до успеха, и дан данас су главни носиоци Покрета. Могу се наћи у свим деловима организације: вође секција, SA вође, архивари списа, чувари каса, или једноставни SA војници. Како онда, тако и данас, они испуњавају савесно своје обавезе, не тражећи превише славе или пажње за себе. Као што их онда неуспех није могао обесхрабрити, тако их ни данас успех не може збунити. Они остају верни себи и својим задацима. А Партија има у њима неуништиви ослонац. Они су њена кичма и потпора; на њих ударају сви напади, лажи и клевете; они су кинески зид иза кога лежи света земља наших идеја.
Већином су то мали и скромни људи и многи од њих не знају да са елеганцијом и вештином употребљавају речи. Њихова реч је дело, а њихова снага карактер. Они су већ одавно нашли пут до Партије, јер су у њој препознали прави политички пут и социјалистички осећај заједништва. Већином су дошли из марксизма, прошли кроз све поноре његовог утопијског духа и на крају нашли врата за немачко спасење. За њих реч социјализам није била само фраза, давање значаја радничкој партији није била само пуста прича. Као и онда, тако и данас истински верују у испуњење њихових тежњи, остварење једне социјалистичке немачке националне државе, за коју су стотине пута ставили сопствени живот на коцку и за коју су спремни борити се до задњег даха и умрети.
Дакле, сада масе струје у Партију. Из стотина су настале хиљаде и десетине хиљада. Преко ноћи ће настати милиони. Али, нису сви који ту долазе чистог срца. Такви би нас и данас псовали и вређали, да они тихи нису уништили противнички фронт и учинили улазак у партију мање напорним и опасним. Нико на почетку не може да наслути да ли је новопечени члан саботер или пак, покретач. Али, упркос томе потребно је да се пази на то да у гласном крику новопечених не нестане тихо и предано пожртвовање старе гарде. Ми не желимо да причамо приче о неспособности, која је некада раније случајно протекла кроз Партију и у којој сад половично знање жели да надомести године припадности Покрету.
Наш поздрав шаљемо храбрим SA људима и политичким борцима, скромним вођама трупа и марљивим чуварима каса који ће, док год могу политички размишљати, стајати у нашим редовима и дан за даном обављати своју дужност, са карактером, промишљеношћу и апсолутним умећем и који ће онда код великог јавног објављивања партијског програма седети у задњем реду сијајући од среће и задовољства да су могли да припомогну на делу које сад стоји тако господски уздигнуто. Такође и тај мали партијски човек има право да од Покрета захтева да остане оно што је до сад био и да никад кроз своје масовне успехе не скрене на криви пут, да пре свега његов социјалистички дух буде, што је Покрет већи, све проширенији и оштрије приказан. Он може и сме да захтева од својих вођа да и даље марширају старим путевима. Он има поверења у њих и брани их од сваког напада, сваке повреде, прљавштине, лажи и издајства. и то његово поверење је изузетно важно. Нико од оних горе не губи ништа ако и у највећим притисцима посла увек и стално тражи пут до човека из масе, јер ће у њима пронаћи нову снагу и преданост. Можда ће једном доћи дан када ће "гласни" да напусте Покрет. Нека се зато побрину да не стоје сами, него окружени и заштићени старом, челичном партијском гардом, која је као и пре, поново спремна да са њима пролази кроз добро и лоше.
Ми то не говоримо да бисмо створили јефтину популарност. Њу би могли много удобније да постигнемо, утолико да ласкамо већини, а мањину да при томе заборавимо. Ми то говоримо, јер то једном мора бити речено и зато што храбрим друговима са политичког фронта треба показати да не стоје сами и напуштени. Колико пута сам само сваком од њих пружао руку и при томе видео блештећу срећу у њиховим очима.
Данас међу нама стоје масе које су дошле и желе да марширају са нама. Али, преко тих маса смо ми и повезани и у духу се наше руке пружају свакоме од њих. Трака заједничке идеје нас је све обухватила и без обзира стоји ли неко изнад или испод, ми ћемо у верном другарству, као и до сада, даље марширати у будућност.
Joseph Goebbels
Васкрс 1930.
Берлин
Берлин
Нема коментара:
Постави коментар