Много пута у дискусији по гимназијама, или на Универзитету са анархо-комунистима, или са заглупљеним социјал-демократама, који у своме срцу нису носили осећање љубави према својој Отаџбини, чуло се злурадо питање: “Шта је то национализам?”
Они су га постављали у намери да збуне свог противника, већином младог гимназијалца или студента, сматрајући да овај неће умети да им да дефиницију овог појма. Па ипак, у огромној већини случајева добијали су одговоре, одговоре који су били добри и тачни, јер су извирали из младога срца загрејаног љубављу за своју Отаџбину и за своју Нацију. Понеки пут се гимназијалац или млади студент и збунио: осећао је да оно чувство које има у своме срцу, не може свеобухватно речима да изрази. При томе га је нарочито бунио злуради осмех његовог саговорника – противника, а није ни помислио да онај који га пита о национализму не зна ни пропагандне основе толико обрађиваних учења комунизма и социјал-демократије.
Заиста, шта је то национализам? Шта је то Нација, национална држава? Да ли се ови појмови могу једном дефиницијом свеобухватно изразити?
Сматрамо да не могу. Јер то су појмови тако широки, тако заносни. Појмови чије су дубине недокучиве. Њих само срцем можемо у потпуности осећати. Па ипак, постоје и њихове дефиниције, добре, колико то могу бити дефиниције уопште. Добре, боље рећи одличне, у односу на дефиниције интернационализма, марксизма, капитализма и демократије, које њихови приврженици дају овим својим појмовима.
Заиста, шта је то национализам?
Национализам, то је онај појам који је опречан појму интернационализма, појму кога би отпадници од Нације, рушиоци националног поноса и прошлости, презиратељи свога народа и аманета својих отаца и прадедова, хтели да наметну народима.
Национализам је не вештачко, већ реално и природно осећање припадања једној нацији као таквој, осећање које се осећа према своме народу и родној груди, а из кога произилази тежња служењу духовном, социјалном и политичком благу своје Нације кроз самопрегор и пожртвовање. Национализам је готовост на сагоревање за добро и срећу своје Отаџбине, оличење у спрези рођене земље и своје крвне сабраће помирене социјалном правдом и повезане заједничким пореклом и осећањем заједничке судбине. Национализам, то је свест о судбинској повезаности са својом Отаџбином и Нацијом, свест о улози и задатку њиховом у историји човечанства, кроз служење њима, а за добро целог човечанства, чији је саставни део нација. Национализам је као такав, љубав према своме, а не мржња према туђем. Љубав према својој земљи и народу, његовим особинама, историји, традицији, карактерним цртама и брига за њихов опстанак и благостање, а не мржња, непоштовање и похлепа за туђим. Зато прави национализам није ни само патриотизам или само народољубље, нити пак шовинизам, ксенофобија или империјализам. Национализам је узвишено осећање у себи самоме душе и духа свога народа, осећање своје атомске припадности њему и свест о том припадништву. Као такав, национализам се отеловљава у Нацији и Отаџбини.
Нема коментара:
Постави коментар