У борби за остварење социјалног идеала ми цео проблем постављамо органски. Полазимо од факта, да је човек носилац и добра и зла у овоме свету и да су и свет и односи у њему онакви какве ми стварамо. Зато је прва фаза наше борбе за социјални идеал у напору да се изгради социјална личност, човек који би у својој свести као врховни закон носио немогућност чињења социјалне неправде. Ми верујемо да само високо моралне личности могу остварити идеални друштвени поредак и да само социјално добро постављени, васпитани и изграђени људи могу схватити смисао социјалне правде. Зато и стварамо такве људе, јер проблем решавамо из суштине, а не споља.
Социјална правда за нас није у томе, да створимо један поредак у коме ће сви, механички, имати једнаку количину материјалних добара, него у томе да се на једном вишем моралном плану изгради такав друштвени поредак у коме ће радна и творачка личност човекова бити призната за највећу овоземаљску вредност. Социјална правда је у омогућавању сваком таленту да узрасте, сазре и донесе плод и у друштву заузме оно место, које оправдава својим радом. Социјална правда је један виши морални императив, који обавезује заједницу према сваком појединцу, који има у себи вишу тежњу за радом и стваралаштвом. Друштвено успињање неће бити могуће ни по пореклу, ни помоћу богатства него само према личној вредности и заслузи за заједницу.
Др Ђоко Слијепчевић
Нема коментара:
Постави коментар