уторак, 5. октобар 2010.

СТАРИ И НОВИ ДУХ


Стари дух је у наш народ унео нестваралаштво и неконструктивност, унео мржњу и неповерење, унео безбожништво, непоштење и нечовекољубље. Тај стари дух је унео у наш народ лењост и себичност, моралну разулареност и мисао о слободној љубави. Тај стари дух је унео у наш народ псовку и хулу на све што је свето и честито.

Стари дух је од људи направио камелеоне и лицемере, полтроне, бескичмењаке и режимлије који се мењају како ветар дува. Људи су постајали безкарактерни и сујетни, трчећи за материјалним добрима, а не обазирући се на своју част, нити на суд своје савести. Прва и крајња тежња им је била материјално богаћење, и то по сваку цену, не водећи рачуна о томе да ли ће то њихово безобзирно богаћење стварати социјалну беду на другој страни.

Стари дух је учинио да на управу земље долазе људи који се нису старали о потребама државне заједнице. Нису се старали да сваки члан државне заједнице има обезбеђен рад и хлеб.

Тај дух, који је породила Француска револуција почео је лагано да нагриза темеље Нације. Људи су, њиме опијени, видели у сваком човеку звер и крвног непријатеља, а људско друштво су сматрали као зверињак у коме јаче звери кољу слабије. Безакоње се почело нагло умножавати. Љубав је охладнела код многих и многе је захватио дух неверја и издајства.

Стари дух је исмејавао витештво и светитељство, исмејавао чедност код омладине, исмејавао верност породичним вредностима, послушност и поштовање према старијима. Стари дух је ширио неморал и разврат.

Људи су зато заборавили своје старе праисконске изворе и путеве који воде до њих. Скренули су са пута који је једини спасоносан по Нацију.

Неморал и корупција захватили су све друштвене слојеве, људи су се дали врло лако подмитити. Начело правде која држи земљу и градове, занемарено је. И земља је почела да пропада. Судови нису штитили државне интересе, већ интересе међународних јеврејских капиталиста, који су земљу експлоатисали и државно благо односили у иностранство.

Народна имовина се просипала. Проневере и афере су ницале на све стране, а да потом није следила никаква казна онима који краду и пљачкају државну имовину. Талас расипништва је узео великог маха.

Стари дух је учинио да се размноже апртије у земљи и да народ расцепкају и разједине.

На дрво народног живота калемљене су туђинске идеје и пресађивана туђинска култура. Обожавано је све што год је долазило са трулог демократског запада, који је већ увелико био исцрвоточио јеврејско-демократски систем. У моди се неговао луксуз, а у музичким црначко-јеврејским играма разврат. И тај страи дух, који смо са запада примили, из дана у дан све је више омладини одузимао смисао за живот.

Ми данас не смемо дозволити да стари дух живи у Новој Отаџбини, која се рађа кроз муке и страдања. Стари дух мора да умре заувек и да никада више не оживи.

Нова домовина мора да буде прожета новим духом, духом обнове и градилачког одушевљења. Тај нови дух унеће у народ нови живот, нови елан и нову динамику. Народ ће у песничком заносу градити и обнављати. Тај нови дух биће дух љубави и човекољубља, дух правде и истине, дух милосрђа и праштања. У народу ће завладати слога и братољубље и народ ће бити спашен и излечен од свих унутрашњих болести које су долазиле услед старог духа.

Нови дух треба да донесе нову социјалну правду, да свакоме омогући да ради и да се тај рад његов достојно награди, како би могао живети као човек икако би уживао свебалгодати наше културе и цивилизације.

Нови дух претпоставља до крајњих граница развијено осећање дужности и љубав према послу. Кад таквим духом буду надахнути велики и мали руковаоци државе, народ ће их заволети и слушаће их у свему, јер ће видети и осетити њихову добру вољу и искрену намеру да народу учине што више добра.

Богаћење појединаца треба да се креће до одређене границе, тако да неће бити ни пребогатих ни сиромашних. Код људи мора бити развијен задружни дух, дух солидарнсоти и узајамног потпомагања.

Ново друштво треба да подари сваком своје: сељаку сељаково, занатлији занатлијино, раднику радниково… а и лопужи и разбојнику оно што им припада.

М. Стевић


Нема коментара:

Постави коментар