АЛКАЗАР

Преко својих политичких експозитура, комунизма и масонства, јеврејска светска завера већ стотинама година ради на рушењу духовних основа општег хришћанског поретка. Од свих континената у тој борби са јеврејским светским злом највише је страдао Стари Свет, који је, изложен насртајима јеврејске самовоље, све више потпадао под њен утицај. Јеврејски духовни терор, који је суверено владао Европом преко њених материјалних богатстава, спутавао је сваку духовну противакцију. Физичко ропство материјализму било је много подношљивије од духовног. Отуда је дошло до организованих акција против Јевреја, прво у мањем, а затим у најширем обиму. Од европских земаља Немачка је прва збацила јарам јеврејске владавине, који је од 1789. па све до последњих социјалдемократа, стрпљиво носила. Националсоцијалистичка револуција једним широким замахом решила је питање постојања сабраће Карла Маркса.

Шпанија је такође једна од земаља која је приступила решавању тог по Европу болног питања. Потискиван годинама, националистички елемент на први знак узбуне, који је дошао после убиства Калва Сотела, латио се оружја. Поведена је борба кроз коју је прошла читава Шпанија која је после многих тешких, али и светлих тренутака, завршена недвосмисленом победом младе Шпаније.

И тешке дане и светле моменте имао је без сумње Алказар. Онај Алказар који је тријумфовао над озлојеђеним и побеснелим бољшевицима срушио је физички и духовни терор светске завереничке клике, која је преко своје, републиканске Шпаније, вршила терор над шпанским народом.

Мучко убиство Сотела, трибуна националистичке Шпаније, који се није бојао да у парламенту јавно жигоше убице шпанског народа, потврдио је све већ познате крваве методе ГПУ-а, које су мирно егзистирале у републиканској Шпанији. Насиља анархо-комуниста над заробљеним женама шпанских националиста припадају криминалној историји човечанства. А шта да кажемо тек о садистичком мрцварењу жена и деце артиљеријом и бомбама у алказарској твржави?! Или о беспримерном кукавичлуку руља пред херојским отпором малобројне посаде Алказара!

Опсада Алказара трајала је недељама. Ни несташица хране, ни непрекидно бомбардовање тврђаве, па чак ни дизање тврђаве у ваздух није поколебало храбре браниоце Алказара. И онда чак, када је тврђава алказарска одлетела у ваздух и својим рушевинама затрпала стотине жена и деце, када су избезумљене црвене руље јуришале на хрпе камења, преостали кадети чинили су последње надчовечанске подвиге. Када се над зидинама алказарским залепршала црвена крпа “републиканске” Шпаније, последњи кадети су је у незадрживом налету срушили. А тада су се Франкове трупе налазиле већ пред Толедом. Бољшевици у паничном бекству напуштају Толедо. Генерал Франко стиже у Алказар. Рапорт храброг команданта Алказара био је кратак: “У Алказару ништа ново, господине генерале!”…

Данас, пет година после крвавих алказарских догађаја, новом Шпанијом одјекује млада фалангистичка химна победе, ослобођења и изградње, одјекује песма оних који су кроз Алказар прославили Шпанију. Шпанска народна победа над светском антишпанском завером велика је. На врху њене сјајне круне блиста дијамант: Алказар!

Ратко Обрадовић

1941.