NSDAP никада није нагнала на сумњу да јој име не одговара, те да није социјалистичка партија. За нас, Национал Социјалисте, социјализам није етикета помоћу које желимо да привучемо марксистичку радничку масу, већ дубока унутрашња потреба која није произашла из променљивих осећања, него из разумних политичких сазнања. Желимо државу у којој је рад, а не новац господар производње и имамо вољу да подредимо економски живот нашег народа том часном начелу.Дакле, немачка позиција је таква да нема говора о новом поретку нашег економског живота. У Немачкој нема више ничега што би се могло социјализовати, јер је пацифистичка политика грађанских марксиста и марксистичких грађана бесмислено расипала немачки посед на свим подручјима, нарочито на подручју производње, тако да нам данас у Немачкој не припада ни најобичнији камен. Кривицу за то не сноси једино капиталистичка, лоповска економија приватника (како то кажу марксисти), нити једино издајничка социјал-демократска политика одрицања (како говори становништво). Обоје, међусобно сарађујући, имају исти циљ и зато читава одговорност за националну катастрофалну ситуацију лежи и на становништву и на марксизму.
Док год траје таква ситуација, мора трајати и унапређење социјализовања економског живота нашег народа, једнако као и национализовање.
План Young (подразумевао је немачко плаћање ратне одштете од две милијарде марака годишње, прим. прев.) који ових недеља треба да буде наметнут немачком народу, има изразито антисоцијалистички и антинационалистички карактер. На једној страни, он уништава сваку даљу могућност за социјално разумевање унутар немачког народа, а на другој, поновно достизање наше националне слободе и части. Борба против овог ђавољег захтева јесте ствар и немачких социјалиста и немачких националиста.
Народ који је уговором присиљен да шездесет година плаћа иностранству сваке године суму од две милијарде, које не може да оствари сопственом марљивошћу, него их мора испумпавати помоћу залагања свог националног поседа, тај народ нема право да прича о социјализму: он је добра мазга за ношење терета светског капитала. Против тога се ми као социјалисти боримо. И даље: народ, који своје најпримарније органе, као што су железница, ковнице новца и економија, залаже и коме иностранство диктира понашање Војске, чији живот не одређује законодавство сопственог парламента, него наметнути диктати његовог непријатеља, тај народ нема право да прича о национализму: једно од највећих непријатељевих права јесте полагање диктата на туђе, покрадене плантаже милитаризма. Против тога се ми као националисти бранимо.
Дакле, ми Национал Социјалисти, имамо у нашој борби против Young-а двоструки циљ: социјалистички и националистички. Ми желимо да сломимо те Young-ове ланце да би ослободили пут немачком национализму. Ми тада делујемо као Национал Социјалисти!
Ако се ми у тој борби служимо захтевима народа, онда је то само тактичко средство помоћу кога покушавамо да дођемо до свог циља. Средства која при томе користимо су различита. Циљ остаје исти. Ако нам се код употребе одређеног средства придруже неке групе људи чији погледи се дубоко разликују од наших, пре свега у социјалистичком, али ако боље промислимо и у националном смислу, онда то још увек није доказ о исправности тог средства. Шта друге групе желе да постигну тим средством, нама је свеједно. Од важности је шта ми тиме желимо постићи и да ћемо ми достићи свој циљ, наиме даље припреме за коначну борбу око унутрашњег и спољашњег ослобођења Немачке, за то гарантује честитост нашег политичког вођства, доследност нашег програма и оштра дисциплина наше организације. Са нашом јасноћом и доследношћу се не може упоредити ни једна група која би нам се могла придружити.
Када социјал-демократа уводи захтев за одузимање власништва над банкама и берзама Јеврејима (који су 1914. дошли овде са истока) и социјализовање тих установа, не би ли и ви у томе учествовали? Наравно! А зашто? Зато што би то био захтев искрено социјалистичког и националистичког карактера. Колико је то важно у борби против Young плана? Овде нам се мишљења размимоилазе: за Young-а и тиме против националистичке будућности! Против Young-а и тиме за слободу нашег рада и за васкрсење наше части. Зато не само да ми учествујемо у борби против Young плана, него стојимо овде, као и увек, са јасним циљем и револуционарним тежњама у првим линијама фронта.
Der Angriff
16. септембар 1929.
Нема коментара:
Постави коментар