Држава и власт - Бенито Мусолини

Фашистичка држава је једна воља за моћи и за влашћу. Ту римска традиција јесте појам, идеја снаге. У доктрини фашизма власт није само израз територијални или војнички, или трговачки, него духовни и морални. Може се замислити једна власт, царство, то јест један народ, који посредно или непосредно води друге народе, без потребе да освоји ма један једини квадратни километар територије. За фашизам тежња за царством, то јест за експанзијом народа јесте израз животне снаге. Његова супротност, онај, који седи код куће, јесте знак опадања, декаденције. Народи који се рађају или се обнављају јесу империјалисти, народи који умиру јесу само одрицатељи. Фашизам је доктрина највише прикладна да представља тежње и душевна стања једног народа, као што је италијански, који се поново рађа после многих векова напуштености и туђинског ропства. Али царство-власт захтева дисциплину, координацију свих снага, дужност и пожртвовање. То објашњава многе облике практичне акције Режима, и правац многих сила државе и потребну строгост против оних који би хтели да се ставе насупрот овом спонтаном и судбоносном покрету Италије 20. столећа, и који се стављају насупрот, развијајући превазиђене идеологије 19. столећа, одбачене свуда, где год су били храбро покушани велики огледи преображаја политичких и социјалних. Никада више него у овом добу, народи имају жеђ за влашћу, ауторитетом, за путоказима, директивама, за редом. Ако свако столеће има своју доктрину, изгледа јасно по хиљаду знакова да је доктрина садашњег столећа фашизам. Да је то једна доктрина живота показује чињеница да је он продубио једну веру. Да је вера овладала духовима, то сведочи чињеница, да је фашизам имао жртве и своје мученике. Фашизам има од сада у свету универзалност свих доктрина, које, остварујући се, представљају једно доба – једну епоху у историји људског духа.