Омладинци и ученици свих школа, вама као министар просвете хоћу да упутим неколико речи. То чиним из превелике бриге за вас и вашу будућност. Ви своје детињство, дечаштво и младићство проводите у изузетно тешком времену. Неизвесност и опасност вребају на вас са свих страна.
Ви сте, међутим, још недорасли и неуки. Лако вас је завести, лако упропастити. Јер нисте у стању да тачно разликујете шта је лаж, а шта истина; ко је тај који вам искрено жели добра, а ко пак хоће да вас само искористи за своје себичне циљеве.
Чувајте се добро оних који ваш младалачки идеализам и вашу младалачку несебичност искоришћавају на тај начин што вам причају о неком тобож савршеном друштвеном уређењу, док вас гурају у злочиначка дела, због којих можете не само ви лично настрадати, већ и ваши родитељи, ваша браћа и сестре, па и стотине других невиних људи.
Они искоришћују и твоја родољубива осећања омладино. Знајући добро да Србин воли независност и слободу више свега, они ти ласкају и говоре као да их ти одиста данас можеш извојевати. Варају те! Они хоће само да те упропасте, и то за мрачне циљеве туђина. Не наседај онима који тебе гурају у смрт, а сами седе у заветрини.
Сада, када немамо ни топова, ни тенкова, ни авиона, ни других потребних ратних средстава, гурају тебе омладино, да се голорука бориш против окупатора. Шта маре они, ако за једног погинулог окупаторског војника погине стотине наших синова.
Недостојна је, омладино србска, мучка борба из заседе. Србин је одувек био ратник и борац, али он се увек само витешки борио. У часној борби подлећи није никаква срамота, али је срамота служити се у борби недостојним средствима. Та начела важе не само за спорт, већ и за сваку другу борбу, па и за рат.
Ми смо рат окончали капитулацијом нашег војног вођства. Претешке последице донела нам је та капитулација. Али само до ње и пре ње имала је борба свога смисла. Борити се сада безизгледно и бесциљно значи хтети нашу народну пропаст и самоуништење. Право родољубље намеће нам данас чување србских живота, нарочито твојих живота, омладино! То ћемо постићи само тако, ако у нашој земљи што пре завладају мир и ред, које Влада народног спаса хоће да заведе.
И рушење је, омладино, тебе недостојно! Недостојно је рушити оно што је трудом, знојем и жртвама других створено. Само радом и стварањем човек стиче право да се назове човеком.
Пред вама су, ученици, крупни задаци. Ви морате себе наоружати знањем, како бисте доцније могли корисно послужити себи и народу. Сви ми морамо бити свесни да ће у утакмици међу народима моћи опстати само они народи, који буду били способни за рад и стваралаштво. У нашој земљи има много штошта да се унапређује и усавршава. Сва блага наше земље мораћемо искоришћавати до крајњих граница, ако желимо да у европској заједници извојујемо себи оно место које нам припада.
Омладино србска, настало је ново време, у коме се човек цени само по његовој радној способности и по општој корисности његовог рада. Нестаје класних и имовинских привилегија. Постоји само једно племство, племство рада.
Остави се јаловог политизирања! Камо среће да смо сви ми бринули нашу државну и народну бригу наместо што смо се бавили светским збивањима! Наша данашњица онда не би била оваква каква је, а твоја сутрашњица била би далеко лепша и ведрија.
Зато, користи сваки тренутак да себе што боље оспособиш за своје будуће стваралаштво. Не учиш ти школу ради оцена и диплома, већ ради стицања знања, које ће ти доцније у твојој струци или животу требати. Ово данас више важи но икада. Зато, не гледај у наставницима своје мучитеље, већ своје учитеље. Они су ту да ти помогну да лакше и брже дођеш до знања које ти је потребно. Али знај да је само оно знање право и трајно које се радом и трудом стекне.
Настава у школама је данас услед многих материјалних ралога нередовна. Многе од тешкоћа које се пред нама налазе непремостиве су. Њих ћемо пребродити само тако, ако ипак нађемо начина да до краја испунимо своју дужност и задатак. А твој задатак, омладино, јесте тај, да себе што боље оспособиш за живот и његове задатке. Што не можеш научити у школи, учи код куће. Радећи својски и предано, ти ћеш најбоље испунити своје родољубиве задатке. Тиме ћеш најбоље доказати да си права србска омладина.
Ви сте, међутим, још недорасли и неуки. Лако вас је завести, лако упропастити. Јер нисте у стању да тачно разликујете шта је лаж, а шта истина; ко је тај који вам искрено жели добра, а ко пак хоће да вас само искористи за своје себичне циљеве.
Чувајте се добро оних који ваш младалачки идеализам и вашу младалачку несебичност искоришћавају на тај начин што вам причају о неком тобож савршеном друштвеном уређењу, док вас гурају у злочиначка дела, због којих можете не само ви лично настрадати, већ и ваши родитељи, ваша браћа и сестре, па и стотине других невиних људи.
Они искоришћују и твоја родољубива осећања омладино. Знајући добро да Србин воли независност и слободу више свега, они ти ласкају и говоре као да их ти одиста данас можеш извојевати. Варају те! Они хоће само да те упропасте, и то за мрачне циљеве туђина. Не наседај онима који тебе гурају у смрт, а сами седе у заветрини.
Сада, када немамо ни топова, ни тенкова, ни авиона, ни других потребних ратних средстава, гурају тебе омладино, да се голорука бориш против окупатора. Шта маре они, ако за једног погинулог окупаторског војника погине стотине наших синова.
Недостојна је, омладино србска, мучка борба из заседе. Србин је одувек био ратник и борац, али он се увек само витешки борио. У часној борби подлећи није никаква срамота, али је срамота служити се у борби недостојним средствима. Та начела важе не само за спорт, већ и за сваку другу борбу, па и за рат.
Ми смо рат окончали капитулацијом нашег војног вођства. Претешке последице донела нам је та капитулација. Али само до ње и пре ње имала је борба свога смисла. Борити се сада безизгледно и бесциљно значи хтети нашу народну пропаст и самоуништење. Право родољубље намеће нам данас чување србских живота, нарочито твојих живота, омладино! То ћемо постићи само тако, ако у нашој земљи што пре завладају мир и ред, које Влада народног спаса хоће да заведе.
И рушење је, омладино, тебе недостојно! Недостојно је рушити оно што је трудом, знојем и жртвама других створено. Само радом и стварањем човек стиче право да се назове човеком.
Пред вама су, ученици, крупни задаци. Ви морате себе наоружати знањем, како бисте доцније могли корисно послужити себи и народу. Сви ми морамо бити свесни да ће у утакмици међу народима моћи опстати само они народи, који буду били способни за рад и стваралаштво. У нашој земљи има много штошта да се унапређује и усавршава. Сва блага наше земље мораћемо искоришћавати до крајњих граница, ако желимо да у европској заједници извојујемо себи оно место које нам припада.
Омладино србска, настало је ново време, у коме се човек цени само по његовој радној способности и по општој корисности његовог рада. Нестаје класних и имовинских привилегија. Постоји само једно племство, племство рада.
Остави се јаловог политизирања! Камо среће да смо сви ми бринули нашу државну и народну бригу наместо што смо се бавили светским збивањима! Наша данашњица онда не би била оваква каква је, а твоја сутрашњица била би далеко лепша и ведрија.
Зато, користи сваки тренутак да себе што боље оспособиш за своје будуће стваралаштво. Не учиш ти школу ради оцена и диплома, већ ради стицања знања, које ће ти доцније у твојој струци или животу требати. Ово данас више важи но икада. Зато, не гледај у наставницима своје мучитеље, већ своје учитеље. Они су ту да ти помогну да лакше и брже дођеш до знања које ти је потребно. Али знај да је само оно знање право и трајно које се радом и трудом стекне.
Настава у школама је данас услед многих материјалних ралога нередовна. Многе од тешкоћа које се пред нама налазе непремостиве су. Њих ћемо пребродити само тако, ако ипак нађемо начина да до краја испунимо своју дужност и задатак. А твој задатак, омладино, јесте тај, да себе што боље оспособиш за живот и његове задатке. Што не можеш научити у школи, учи код куће. Радећи својски и предано, ти ћеш најбоље испунити своје родољубиве задатке. Тиме ћеш најбоље доказати да си права србска омладина.
Велибор Јонић
Министар просвете
у Недићевој Србији
Министар просвете
у Недићевој Србији
Нема коментара:
Постави коментар