Смисао рата у свести србског народа

Ниједна историја не пружа толико примера овако једноставног схватања о рату као што пружа историја нашег народа. Сваки ослободилачки национални рат који је нашем народу наметнут или кога је он хтео, имао је увек циљ да - или заштити националну слободу, социјалну правду и економску равноправност, или да је задобије уколико је није имао, или уколико је она била мала и незнатна да је прошири. Зато је сваки наш национални рат и мала револуција.
Нигде се тако тешње и присније нису везали појмови социјалне правде и економске равноправности са појмом националног као код нас и нашег народа. По природи својој поштен, наш мали ситни човек, кога још нису ухватили потпуно размери капиталистичког развоја, не може другачије ни да мисли, ни да осећа. Он савршено верује да се свет може поштено уредити. И његов економски ступањ на коме се он налази, стварно и омогућује регулисање мерилом једне моралне норме као што је поштење. Из факта нераздељивог појма националног, социјалног и економског, што га он кроз целу историју носи као неку своју нарочиту мисију, проистиче и факат да је он у суштини националан и да га никад није тешко национално оживети и ставити у покрет.
За наш народ је и природан једино национални покрет у коме би он могао да се сав изрази. Он је кроз историју само у општим националним покретима давао своју пуну снагу и реч; у њима се он потпуно афирмисао.

Нови пут, бр. 16/17.
15. мај 1938.