SS војниче! Јеси ли добро погледао симбол лобање на својој капи? Јеси ли током одмора и тишине размислио шта ти она поручује? То ћеш потпуно схватити ако положиш своју руку на лобању и осетиш кошчати оклоп некада живућег бића. Човек који је иза себе оставио лобању духом зна да си ти оно што је он некада био – стоји пред тобом. Језа те прожима од помисли да ћеш једног дана бити оно што је он сада. Осетићеш нешто као страх, са којим се мораш сам носити. О овоме не можеш разговарати са другима. Ово путовање није ништа друго него образовање које ће нас оспособити да створимо нови тип човека у Немачкој.
Не постоји услов неустрашивости, иначе не би било храбрости. Они који се воле хвалити својом храброшћу, уствари нису храбри. Код њих све почиње бригом о томе шта би други могли рећи, а завршава се кукавичлуком. Све то може бити лепо прикривено. Погледај боље шта се крије иза вела. Убрзо ћеш открити да они нису искусили судбину људи у биткама, који су прошли најгоре ствари. Шта они знају о сталној потреби – о којој неко не жели говорити. Када је било до задњега, знали смо да ће смрт доћи у светломе пламену, усред буке експлозива; сви смо ми имали страхове, сви. Све се своди на то како смо овладали и превладали страх.
Тада су праве вође исказале себе. Угледали смо се на њих. Они су нас опет учинили јакима.
Наш симбол лобање води те у средину између пролазности и постојања, између колевке и гроба. Ми нисмо ништа друго него карика између онога што нестаје и што ће се опет уздићи. Човеков страх да ће сутра можда бити прекасно, страх да се неће стићи учинити оно што мора бити учињено је природан и исправан. Без оних који су постојали пре тебе, ти не би постојао. Преко свега што учинимо и што не учинимо изграђује се живот оних који долазе иза нас. У нашим данима носимо огромну одговорност за будућност Немачке. Све што учинимо лоше, дуг је који ће наша деца плаћати. Чак ни најпростија особа не би могла преживети ако није укључена у народну заједницу. Наша акција која следи није искључиво за садашњост, него иде даље од тога. Опет ће снажан нараштај живети у Немачкој. Ми ћемо помагати тај циљ докле год има времена. Али ми не проповедамо осталима, ми радије крећемо од самих себе. Симбол лобање нас позива да спалимо све што је неваљано и кукавичко у нама самима. Позива нас да изградимо и осигурамо све што је важно и часно. Снажно и смело нас позива да будемо спремни за свако дело које служи циљевима нације, тако да они иза нас могу истинито рећи: Ми Немци бојимо се Бога, али ничега другог на свету!
SS војниче! Лобања на капи би требала да буде помоћ на твоме путу. Овај симбол ти има више рећи него колико се може написати у књизи. Свет душе може бити схваћен само душом, а не словима у књигама. Лобања нас подсећа на смртност. Такође нас подсећа на вечна, унутарња добра нације којој служиш. Чега се још треба бојати након остварења захтева заданог мушкарцу и његовој мушкости? Из немачке историје видимо како Немац зна достојно умрети. Другови, погледајмо према задњем тренутку без оклевања! То ћемо учинити још боље ако имамо храбрости живети достојно, тако да се не морамо срамити самих себе ако нам задњи минути дају довољно снаге да погледамо уназад.
У животу са хиљаду оклевања сусрећемо се са „ако“ и „али“. Зашто бринути о мишљењу масе ако не одговара нашој мисли и циљу. Зашто морамо узимати у обзир погрешне принуде друштвених веза ако смо их препознали као погрешна. Уствари, понекад је лакше храбро умрети, него храбро живети.
Не страхујемо због краја: зашто би били у страху ако желимо да буде тако? Наиме, ревносни и једноставни, чисти телом и духом, савесни и одани Фиреру, одани отаџбини, себи и своме Реду и одани својим прецима! Шта је исправно, остаје исправно нама; не чинимо то кривим. Али ако је нешто погрешно, ми ћемо то исправити. Ми смо заклети непријатељи неправде. Ми имамо храбрости практиковати умереност, иако се то не чини увек у нашем окружењу.
Ко год је био вером вођен у ватру, у смртном трену је видео прошлост свога постојања, добио је поглед у бескрајно пространство пре него су се мрачна врата наново тихо затворила. Његове очи виделе су много тривијалности свакодневног живота. Плиткост која наводи толико људи да претерују у својој мери откривена му је, те се таштина чини напослетку избледела. Та појава је њему тако смешна. Он схвата зашто се људи који сарађују тако често раздвоје. Сталне тривијалности, често пуке предрасуде и ненаклоности су узрок.
Његове очи тада виде све што је важно, изнад свега што чисти Немац уистину значи, да учини немачку ствар у име себе, то значи бити Немац; бити чист. Боље је бити чист кроз тиха дела него велике речи.
Ми желимо бити жито, а не кукољ, који нарасте и скрива своје недостатке вредности кроз лепе боје. Слажемо се са старим Молткеом: важније је бити него изгледати. Ми се не двоумимо око тога – кроз челичну вољу и радосну послушност ми тражимо пуну вредност у значају карактера и достигнућа.
Све иза тога је лоше. Све мање од тога је негирање добра нације. Што постигнемо кроз наша стремљења, живи даље. Оно живи у безброју малих ствари. Живи у добром примеру нашег сопственог значаја. Постоји дан за даном и често се покаже дуго након што смо склопили очи. Живеће даље након што ми будемо заборављени. Тиме испуњавамо намеру SS -а. Ми ћемо увек бити спремни заштити Фирера својим телима. Наше душе штите Фиреров дух. Стога од себе захтевамо теже ствари од осталих.
Сваки недостатак с временом нађе своје објашњење у удобности и аљкавости... те кукавичлуку. Ко год је кукавица, па чак и мало, не може бити истинит. Победа над страхом и успостављање оданости расте из истога семена. Лобања те подсећа на то.
Зато је SS војниче, твоја част – твоја верност!
Не постоји услов неустрашивости, иначе не би било храбрости. Они који се воле хвалити својом храброшћу, уствари нису храбри. Код њих све почиње бригом о томе шта би други могли рећи, а завршава се кукавичлуком. Све то може бити лепо прикривено. Погледај боље шта се крије иза вела. Убрзо ћеш открити да они нису искусили судбину људи у биткама, који су прошли најгоре ствари. Шта они знају о сталној потреби – о којој неко не жели говорити. Када је било до задњега, знали смо да ће смрт доћи у светломе пламену, усред буке експлозива; сви смо ми имали страхове, сви. Све се своди на то како смо овладали и превладали страх.
Тада су праве вође исказале себе. Угледали смо се на њих. Они су нас опет учинили јакима.
Наш симбол лобање води те у средину између пролазности и постојања, између колевке и гроба. Ми нисмо ништа друго него карика између онога што нестаје и што ће се опет уздићи. Човеков страх да ће сутра можда бити прекасно, страх да се неће стићи учинити оно што мора бити учињено је природан и исправан. Без оних који су постојали пре тебе, ти не би постојао. Преко свега што учинимо и што не учинимо изграђује се живот оних који долазе иза нас. У нашим данима носимо огромну одговорност за будућност Немачке. Све што учинимо лоше, дуг је који ће наша деца плаћати. Чак ни најпростија особа не би могла преживети ако није укључена у народну заједницу. Наша акција која следи није искључиво за садашњост, него иде даље од тога. Опет ће снажан нараштај живети у Немачкој. Ми ћемо помагати тај циљ докле год има времена. Али ми не проповедамо осталима, ми радије крећемо од самих себе. Симбол лобање нас позива да спалимо све што је неваљано и кукавичко у нама самима. Позива нас да изградимо и осигурамо све што је важно и часно. Снажно и смело нас позива да будемо спремни за свако дело које служи циљевима нације, тако да они иза нас могу истинито рећи: Ми Немци бојимо се Бога, али ничега другог на свету!
SS војниче! Лобања на капи би требала да буде помоћ на твоме путу. Овај симбол ти има више рећи него колико се може написати у књизи. Свет душе може бити схваћен само душом, а не словима у књигама. Лобања нас подсећа на смртност. Такође нас подсећа на вечна, унутарња добра нације којој служиш. Чега се још треба бојати након остварења захтева заданог мушкарцу и његовој мушкости? Из немачке историје видимо како Немац зна достојно умрети. Другови, погледајмо према задњем тренутку без оклевања! То ћемо учинити још боље ако имамо храбрости живети достојно, тако да се не морамо срамити самих себе ако нам задњи минути дају довољно снаге да погледамо уназад.
У животу са хиљаду оклевања сусрећемо се са „ако“ и „али“. Зашто бринути о мишљењу масе ако не одговара нашој мисли и циљу. Зашто морамо узимати у обзир погрешне принуде друштвених веза ако смо их препознали као погрешна. Уствари, понекад је лакше храбро умрети, него храбро живети.
Не страхујемо због краја: зашто би били у страху ако желимо да буде тако? Наиме, ревносни и једноставни, чисти телом и духом, савесни и одани Фиреру, одани отаџбини, себи и своме Реду и одани својим прецима! Шта је исправно, остаје исправно нама; не чинимо то кривим. Али ако је нешто погрешно, ми ћемо то исправити. Ми смо заклети непријатељи неправде. Ми имамо храбрости практиковати умереност, иако се то не чини увек у нашем окружењу.
Ко год је био вером вођен у ватру, у смртном трену је видео прошлост свога постојања, добио је поглед у бескрајно пространство пре него су се мрачна врата наново тихо затворила. Његове очи виделе су много тривијалности свакодневног живота. Плиткост која наводи толико људи да претерују у својој мери откривена му је, те се таштина чини напослетку избледела. Та појава је њему тако смешна. Он схвата зашто се људи који сарађују тако често раздвоје. Сталне тривијалности, често пуке предрасуде и ненаклоности су узрок.
Његове очи тада виде све што је важно, изнад свега што чисти Немац уистину значи, да учини немачку ствар у име себе, то значи бити Немац; бити чист. Боље је бити чист кроз тиха дела него велике речи.
Ми желимо бити жито, а не кукољ, који нарасте и скрива своје недостатке вредности кроз лепе боје. Слажемо се са старим Молткеом: важније је бити него изгледати. Ми се не двоумимо око тога – кроз челичну вољу и радосну послушност ми тражимо пуну вредност у значају карактера и достигнућа.
Све иза тога је лоше. Све мање од тога је негирање добра нације. Што постигнемо кроз наша стремљења, живи даље. Оно живи у безброју малих ствари. Живи у добром примеру нашег сопственог значаја. Постоји дан за даном и често се покаже дуго након што смо склопили очи. Живеће даље након што ми будемо заборављени. Тиме испуњавамо намеру SS -а. Ми ћемо увек бити спремни заштити Фирера својим телима. Наше душе штите Фиреров дух. Стога од себе захтевамо теже ствари од осталих.
Сваки недостатак с временом нађе своје објашњење у удобности и аљкавости... те кукавичлуку. Ко год је кукавица, па чак и мало, не може бити истинит. Победа над страхом и успостављање оданости расте из истога семена. Лобања те подсећа на то.
Зато је SS војниче, твоја част – твоја верност!
Alfred Kotz
Führen und Folgen
ein Katechismus für Hitlersoldaten
1934.
Нема коментара:
Постави коментар