ВЛАСНИШТВО

У национал - социјалистичкој држави више нема власништва с којим појединац може да ради шта год жели. Не постоји неограничено право власништва, само право које се стекло како би се управљало на добро целине. Власништво је позајмица. Наравно да се може користити, али само у интересу целине. Сељак има поље. Припада њему. И требало би да припада њему, јер су га његови преци орали, на њему се мучили. Припада њему док год га оре тако да на њему расте храна и за друге. Али поље му се мора одузети ако га запусти јер је био превише лењ да би га обрађивао. Кућа! Зашто Немац не би имао кућу, дом за своју децу. Стан у граду је одузео комадић Отаџбине Немцима. Његова сопствена кућа и башта дају му опет комадић Немачке, на шта он и има право. Али то није незаслужен дар. Власништво мора бити заслужено радом, рукама и умом. Амбициозни и вредни колониста у новоосвојеној земљи обрадиће више земље за себе и своју децу него за друге. Није ли то неправедно од њега? Он не узгаја житарице само за себе, већ и за друге. Што он узгаја, његово је власништво. Али онај ко путем издаје и преваре поседује оно што су створили умови и руке других је лопов и варалица. Он је попут варалице и Јевреја који, не створивши сами ништа, похлепно живе од онога што другима украду путем корумпиране правде. Елиминисати такве у Немачкој је највиши закон. Некада су немачке шуме биле ослобођене од вукова. На исти начин Немачка мора бити ослобођена од оних који су гори и снажнији од вукова.

Helmut Stellrecht

1943.