Ми смо социјалисти, зато што у социјализму видимо заједништво свих грађана, једину прилику да одржимо расно наслеђе и повратимо нашу политичку слободу и обновимо немачку државу.Социјализам је доктрина ослобађања радничке класе. Он омогућава успон четвртог сталежа и његов улазак у политички организам наше отаџбине, такође је и нераскидива веза која ће сломити тренутно ропство и вратити немачку слободу. Социјализам зато није само питање потлачених класа, већ питање свих. Социјализам задобија свој прави облик само кроз братство с напредном енергијом новопробуђеног национализма. Без национализма је ништа, фантом, пука теорија, кула у ваздуху. С њим је све, будућност, слобода, отаџбина!
За либерално размишљање био је грех предвидети снагу социјализма у изградњи нације, стога су допустили да оде у анти-националном правцу. Грех марскизма био је спуштање социјализма само на питање надница и стомака, стављајући га у сукоб са државом и националним опстанком. Схватање ових двеју чињеница води нас новом схватању социјализма, који је у својој природи националистички, државотворан, ослобађајући и конструктиван.
Буржоазија је на помолу напуштања историјске позорнице. На њено место доћи ће сталеж продуктивних радника, радничка класа која је до сада била потлачена. Ово је почетак испуњавања њене политичке мисије. Она је уплетена у тешку и горку борбу задобијања политичке моћи и постајања дела националног организма. Битка је започета у економском подручју, а завршиће се у политичком. Није то само питање плате или питање дневно одрађених сати - премда не смемо заборавити да је и то важно, можда и најважнији део социјалистичке платформе - али је више ствар сједињавања снажног и одговорног сталежа у државу, можда га и направити доминантном силом у будућој политици Отаџбине.
Буржоазија не жели признати снагу радничке класе. Марксизам ју је угурао у лудачку кошуљу која ће је уништити. Док се радничка класа постепено распада у марксистичком фронту, крварећи до смрти, буржоазија и марксизам сложили су се у главним цртама капитализма и виде свој задатак у његовој одбрани и чувању на различите начине, често скривене.
Ми смо социјалисти зато што социјално питање видимо као потребу и право на опстанак државе за наш народ, а не као јефтино сажаљевање или увредљиви сентиментализам. Радник има право на животни стандард који одговара ономе што произведе. Немамо намеру молити за ово право. Његово укључивање у народни организам, није само важна ствар за њега, него и за читаву нацију. Ово питање је важније од осмочасовног радног дана. То је питање стварања нове државе свесности која укључује сваког продуктивног грађанина. Због тога што политичке силе данашњице не желе или нису способне створити такво окружење, социјализам се мора изборити. То је борбени слоган изнутра и споља. Циља на домаће буржујске странке и марксизам истовремено, зато што су обоје заклети непријатељи надолазеће радничке државе. Усмерен је на све силе које угрожавају наш национални опстанак и тиме стварање социјалистичке националне државе.
Социјализам је могућ само у држави која је уједињена и слободна споља. Буржоазија и марксизам одговорни су за непостизање оба циља, домаћег јединства и интернационалне слободе. Без обзира колико национално и социјално се ове две силе представљају, оне су заклети непријатељи социјалистичке националне државе.
Стога морамо обе групе политички разбити. Линије немачког социјализма су оштре и наш пут је јасан.
Ми смо против политичке буржоазије, а за прави национализам!
Ми смо против марксизма, али за истински социјализам!
Ми смо за праву немачку националну државу социјалне природе!
Ми смо за Национал-социјалистичку немачку радничку партију!
Нема коментара:
Постави коментар