понедељак, 24. август 2009.

РЕКЛИ СУ О ЦЕРСКОЈ БИТЦИ:

Војвода Радомир Путник:


„... Наше трупе су 17, 18. и 19. августа пристигле и предузеле снажну офанзиву јачом снагом преко Цера. Већ 18. августа предвече, према великим непријатељевим губицима и према сјајним успесима појединих наших јединица, осетило се да непријатељ малаксава и да се његови изгледи на успех све више смањују.Победа је извојевана 19. августа. Непријатељ је био разбијен и повлачио се на целом фронту. Ово повлачење се код појединих колона претворило у право бекство.Наше су трупе 20. и 21. августа гониле непријатеља који се непрестано повлачио у нереду, остављајући за собом топове, муницију, пољске болнице, слагалишта хране...Непријатељ је имао огромне губитке; читави су му пукови уништени... Огранци Цера и Иверка прекривени су његовим лешевима. Број заробљеника, који се још једнако прикупља, такође је велики.У свом повлачењу непријатељ нам је оставио знатан ратни плен: преко 50 топова и хаубица, 86 муницијских кола, 3 пољске болнице, 1 санитетску колону, доста телеграфског материјала, пионирског алата, велики број коња и коморских кола, 6 вагона хране, 7 пољских кухиња итд.“

Војвода Степа Степановић:

„Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су она места која је својом поганом ногом оскрнавио...Највећи терет битке понела је Комбинована дивизија, а највећу славу добили су они њени горостасни јунаци који 3. (16) овог месеца — првог дана битке пред зору — онако силно ударише на Церу непријатеља по челу и тим га ударцем толико збунише, да унеше страх и трепет у његове редове...Битка је почела 3. (16.) овог месеца (и трајала четири дана) на свето Преображење — онога дана, када су аустријски ђенерали по свом обећању, требали предати бечком ћесару Ваљево — победа је коначно добијена 7, 8 и 9. (20, 21. и 22) августа, када су победоносне трупе ове армије гониле побеђеног и посрамљеног непријатеља и косиле његове редове где год су стигле, заробљавајући га и пленећи му оружје и спрему. Данас 9. (22) августа то је гоњење завршено пребацивањем и последњих непријатељских остатака преко Дрине...У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима Друге армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине, китећи своје заставе славом која ће сијати док српства траје.Позивам јунаке Друге армије да сви заједно узвикнемо: Слава церским и иверачким јунацима!“.

Маршал Француске Жазеф Жофр, врховни командант снага Антанте:

„... Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени са сигурним просуђивањем, са слободом духа и снагом који испољавају мајсторство српског командовања — заслужују да заузму сјајно место у нашим стратегијским студијама.“

Непријатељи о војничким врлинама српских ратника са Цера

„... Ја сам сматрао и сматрам их (Србе) још као војнички најјаче од наших непријатеља. С малим задовољни, вешти да се снађу, лукави, изванредно покретљиви, врло добро вођени, распаљени за борбу мржњом и одушевљењем, они на наше трупе остављају јачи утисак од Руса, Румуна и Италијана“.

Аустроугарски генерал Алфред Краус, командант корпуса у церској и колубарској битци, у своме делу „Узроци нашег пораза“

„... Том нашем надирању убрзо је непријатељ — Шумадијска дивизија препречила пут. Људи те дивизије, која нам се одупре, били су прави узорни и неупоредиви војници. Иако су они већ по трећи пут у рату за последње три године, ипак им по храбрости и јунаштву не беше раван ниједан од наших многобројних непријатеља...“

Фелдмаршал-лајтант Шен

„... Борба са способним и безобзирним непријатељем на изузетно тешком и за одбрану погодном земљишту захтевала је од аустроугарских трупа максимално физичко и духовно напрезање... Много данка у крви морало је бити плаћено. Претрпљена је масовна паника и друге сродне појаве психичке природе, у борби са противником који је био ненадмашан у тактици герилског ратовања...“

Аутори Лецтер-Крига — едиције аустроугарског генералштаба

Нема коментара:

Постави коментар