Од 16. до 20. августа 1914. године вођена је, на широком простору планине Цера, знаменита церска битка, у којој је србска војска извојевала против аустроугарских трупа своју прву (и савезничку) победу у Првом светском рату.Церској битци претходиле су борбе србских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.
Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција. Велика и славом овенчана победа у Церској битци подигла је борбени морал и самопоуздање србске војске и целог народа у сопствене снаге и улила веру у скори и успешан завршетак рата.
Допринос победе србске војске на Церу општој савезничкој ствари огледа се у томе:
што је, због непредвиђеног отпора и првих успеха србске војске на овом ратишту, аустроугарска 2. армија остала дуже везана за Србију и није 18. августа отишла на руски фронт; што је Бугарска привремено одложила ступање у рат на страни Централних сила, а Румунија дефинитивно; што је пораз аустроугарске војске у Церској битци, практично, означио почетак краја Хабзбуршке монархије.
После ове победе и протеривања непријатеља из Србије знатно је порастао углед Србије у иностранству и, нарочито, код јужнословенских народа у Аустро-Угарској.
Вођење операција на Церу, а касније и битке на Дрини и Колубари, подигло је, у очима војних теоретичара и стратега у иностранству, углед србске Врховне команде, штабова армија и дивизија и њихових команданата.
Церска и колубарска битка изучавају се и данас на многим војним академијама у свету.
За војничке заслуге у вођењу — командовању 2. армијом у Церској битци генерал Степа Степановић добио је 29. августа 1914. године чин војводе и стао у ред најславнијих србских војсковођа и Првог светског рата у целини. Слава палим србским херојима! Живела Слобода!
Нема коментара:
Постави коментар