Ако смо у праву када кажемо да је јеврејски империјализам (ционизам) тигар од папира, те да стога може бити потпуно поражен, и ако смо у праву са својом тезом да је победа над ционизмом сада и могућа, јер се борба води на све четири стране света, резултат те борбе је фрагментираност снага ционизма, те га та фрагментираност чини слабим - ако је ово тачно, онда нема потребе да одбацимо или дисквалификујемо ниједну државу, ниједан регион у анти-ционистичкој борби зато што су снаге револуције тамо слабе или зато што су силе реакције снажне.
Као што је погрешно обесхрабривати снаге револуције потцењујући њихову снагу, исто тако је погрешно предлагати им започињање сукоба без циља, улазак у сукобе у којима ће бити уништени. Идеја градске гериле потиче из Латинске Америке. Овде, она може значити само једно: једини могући револуционарни метод учестовања наших слабих револуционарних снага. Градска герила почиње схватањем да неће бити утегнутог војничког марша, како многи такозвани револуционари замишљају да ће повести људе у битку.
Герилом се постаје схватањем да у тренутку када дође до оружане борбе, биће сувише касно за припреме; да у земљи где је потенцијал за насиље велики и где су револуционарне традиције заборављене и слабе као што су код нас, неће бити - без револуционарне иницијативе - ни жеље за револуцијом када услови за револуционарну борбу буду бољи него што су данас - што ће се несумњиво и десити као неизбежна последица развоја касног капитализма. Градска герила је логична последица деловања система; једини и несумњиви одговор на кризу законодавства и на законе силе; спремност на борбу свим оним средствима који је систем одабрао у покушајима да уништи своје противнике. Градска герила је заснована на разумевању чињеница уместо на хваљењу тих истих чињеница.
Герила може конкретно да агитује и пропагира, што је и основа политичке активности. Градска герила може конкретизовати своје акције тако што ће извршити експроприацију оружја и новца. Градска герила може заобићи државну забрану националистичког активизма подземном организацијом. Градска герила је оружје борбе против система. Градска герила означава оружану борбу, потребну до нивоа који ће зауставити полицију у неселективној употреби оружја и силе, зауставити правду засновану на либерално-демократским основама. Градска герила значи не допустити бити деморалисан насиљем система. Циљ градске гериле је напад на државни апарат силе и онеспособљавање, уништавање мита о нерањивости система.
Градска герила претпоставља постојање, већ изграђеног, илегалног система, другим речима станова, оружја, муниције, аутомобила и папира. Оно што сматрамо значајним је да онај који се одлучи за оружану борбу мора имати неко политичко искуство. Они који су се придружили револуционарној националистичкој акцији, не схватајући могуће последице боље би било да се не упуштају у нешто из чега се не може изаћи. У нашем основном концепту, планирана је комбинација активности градске гериле и легалног рада на терену. Оно што смо желели је да свако од нас ради паралелно унутар постојећих националистичких група на радним местима и на локалном нивоу, учећи, помажући, прикупљајући искуства. Међутим, постало је јасно да овакав концепт није могућ. Овакве групе су под таквом блиском присмотром полиције, а њихови се састанци, распореди и садржаји дискусија тако добро прате, да је постало немогуће учествовати у раду без опасности да се буде шпијуниран. Научили смо да је немогуће комбиновати легалну и илегалну активност. Постати урбана герила претпоставља да је појединцу јасна сопствена мотивација, да је имун на насилне методе ситема, сигуран од свих застрашивачких и злочиначких метода које користе против револуционара, све те глупости које само они могу да схвате и објасне, и да све то нема никаквог утицаја на нас...
Као што је погрешно обесхрабривати снаге револуције потцењујући њихову снагу, исто тако је погрешно предлагати им започињање сукоба без циља, улазак у сукобе у којима ће бити уништени. Идеја градске гериле потиче из Латинске Америке. Овде, она може значити само једно: једини могући револуционарни метод учестовања наших слабих револуционарних снага. Градска герила почиње схватањем да неће бити утегнутог војничког марша, како многи такозвани револуционари замишљају да ће повести људе у битку.
Герилом се постаје схватањем да у тренутку када дође до оружане борбе, биће сувише касно за припреме; да у земљи где је потенцијал за насиље велики и где су револуционарне традиције заборављене и слабе као што су код нас, неће бити - без револуционарне иницијативе - ни жеље за револуцијом када услови за револуционарну борбу буду бољи него што су данас - што ће се несумњиво и десити као неизбежна последица развоја касног капитализма. Градска герила је логична последица деловања система; једини и несумњиви одговор на кризу законодавства и на законе силе; спремност на борбу свим оним средствима који је систем одабрао у покушајима да уништи своје противнике. Градска герила је заснована на разумевању чињеница уместо на хваљењу тих истих чињеница.
Герила може конкретно да агитује и пропагира, што је и основа политичке активности. Градска герила може конкретизовати своје акције тако што ће извршити експроприацију оружја и новца. Градска герила може заобићи државну забрану националистичког активизма подземном организацијом. Градска герила је оружје борбе против система. Градска герила означава оружану борбу, потребну до нивоа који ће зауставити полицију у неселективној употреби оружја и силе, зауставити правду засновану на либерално-демократским основама. Градска герила значи не допустити бити деморалисан насиљем система. Циљ градске гериле је напад на државни апарат силе и онеспособљавање, уништавање мита о нерањивости система.
Градска герила претпоставља постојање, већ изграђеног, илегалног система, другим речима станова, оружја, муниције, аутомобила и папира. Оно што сматрамо значајним је да онај који се одлучи за оружану борбу мора имати неко политичко искуство. Они који су се придружили револуционарној националистичкој акцији, не схватајући могуће последице боље би било да се не упуштају у нешто из чега се не може изаћи. У нашем основном концепту, планирана је комбинација активности градске гериле и легалног рада на терену. Оно што смо желели је да свако од нас ради паралелно унутар постојећих националистичких група на радним местима и на локалном нивоу, учећи, помажући, прикупљајући искуства. Међутим, постало је јасно да овакав концепт није могућ. Овакве групе су под таквом блиском присмотром полиције, а њихови се састанци, распореди и садржаји дискусија тако добро прате, да је постало немогуће учествовати у раду без опасности да се буде шпијуниран. Научили смо да је немогуће комбиновати легалну и илегалну активност. Постати урбана герила претпоставља да је појединцу јасна сопствена мотивација, да је имун на насилне методе ситема, сигуран од свих застрашивачких и злочиначких метода које користе против револуционара, све те глупости које само они могу да схвате и објасне, и да све то нема никаквог утицаја на нас...
Нема коментара:
Постави коментар