Моћни идеолошки систем који је изградио Маркс има многе саставне делове, међу којима се истичу три главна вида: филозофско-религиозни, научни и политички, а који, разуме се, у очима хришћана оличавају псевдо-религију, псевдо-науку и псевдо-политику. Ипак, та мешавина допушта марксизму да дејствује уједно на наше менталне способности и наше страсти, али такође и да се поново роди из пепела, после свих претрпљених напада: одбачен на духовном плану, он ће се наметнути политички, силом; савладан политички, он ће се обновити идеолошки. Не може се зауставити један велики пожар, док се претходно не угасе сва његова жаришта, као што се не може преболети нека тешка болест без крајњег напора читавог организма.
Али баш зато што је марксизам један глобални систем који има свој религиозни, научни и политички вид, нужно је супротставити му се дуж читаве линије фронта. Уколико ниједан допринос тој борби није довољан посматран издвојено, ниједан није сувишан посматран глобално. Није тврђава неосвојива, него снаге које су је до сада нападале нису никада биле концентрисане. Марксизам није непобедив, али он може бити побеђен само ако је потиснут на свим секторима истовремено: једним религиозним препородом који ће бити надахнут дубљом вером од његове, једном научном критиком све прецизнијом и оштријом, и једном смишљеном политиком. Докле год не наступи дан када ће Вера, Мисао и Акција бити уједињене, сложне али независне и слободном вољом мобилисане, марксизам ће наставити да напредује на овај или онај начин, захваљујући људским слабостима или заблудама.
Др Марко С. Марковић
Наличје једне утопије
Нема коментара:
Постави коментар