Има људи код нас који још не схватају сву озбиљност времена које као народ проживљавамо. Не схватају да нико више не може неодговорно и лакомислено живети. И најмањи погрешни корак, па одосмо у понор!
Европа се бори за свој опстанак. Нису данас времена за пировање и благовање. Лишавати се морамо сви одреда, и радити и стварати више но икада.
Кад наступе оваква времена, онда се јасно показује да ли је један народ способан за живот или не. Ако у њему има животне снаге, онда се он здружује, узајамно помаже, и општи интерес ставља изнад личног.
У временима искушења на чело народа који је способан за живот избијају људи који су готови да себе за спас народа жртвују. Баш онако, како је то наш народ у својој мудрости изрекао: "на муци се познају јунаци".
Ти и такви јунаци су нам данас потребни. Али није довољно да њих буде само на челу државне управе, већ је потребно да њих има на челу и најмање друштвене заједнице, у граду и општини, као и при сваком народном послу.
Они којима је до части и сласти, до пировања и благовања, ти морају чекати боља времена. Данас је народни посао - свети посао, достојан само јунака и мученика.
Несрећу Бог шаље каткада ономе ко му је најмилији. Да би га казном и патњом прочистио и оспособио за нова прегнућа. Већина нашег народа је то разумела и на свим странама осећа се струјање новог, препорођеног живота.
Нарочито је омладина србска кренула исправним путем. Она је дисциплинована и радна, свесна озбиљности тренутка и тежине својих задатака. А то и јесте важно, јер је омладина, силом природних закона, будућност народна.
1942.
Нема коментара:
Постави коментар