Национализам као узвишено осећање својствено људској природи, и као испуњење Господње заповести о љубави према ближњем, не може имати ништа заједничко са демократијом - владавином закулисних кругова путем манипулације обезбоженим масама, огрезлим у себичности, разврату и духовној анархији. Национализам не може имати ништа заједничко ни са парламентарним брлогом и демократским партијама као главним средством за остварење најнижих порива појединаца удружених у интересне групе. Свака подршка парламентарној демократији као и подршка некој од партија из њеног опуса, подразумева пристајање на цепање народног организма на ненародне делове, што искључује етнички унитаризам којем тежи сваки родољуб. И у социјално-економском погледу, национализам представља основу одбрамбеног сабирања народа против интернационалистичког зла комунизма и капитализма, чија је философска основа у антитеистичком и антихуманистичком материјализму и делатном унижавању човека на ниво потрошне робе, и пуког оруђа, било светске пролетерске револуције или заменљивог шрафа у процесу производње, коју води финансијски интерес крупног капитала, а не интерес нације. У својој сржи, национализам искључује сваки вид индивидуализма и егоцентризма, стављајући интерес народне целине изнад појединачних интереса, било појединаца, или неког од сталежа. Отуда је истински национализам, социјални, јер се стара за постизањем социјално праведног друштва, без фаворизовања једног сталежа (струке) на штету другог. Наш социјални национализам је природна реакција на индивидуалистички догматизам демократије, на њен етички либерализам, те комунизам и капитализам - њене наизглед супротстављене економске изражаје. Он се не бави појединцем самом по себи, већ као ћелијом народног организма, чији је органски део, и у чијем окриљу се развијао и остварио са свим својим духовним и расним карактеристикама, које карактеришу један народ. Следствено поменутом, лична слобода и амбиције се увек остварују само у окриљу и у корист нације и државе-као њеног оквира, а никада против њих. Оваква наше замисао ни на који начин не гуши лично стваралаштво, већ га усмерава и поставља на место са којег ће бити остварено са пуним капацитетом и успехом, јер ће доприносити општем добру. Зато апсолутно подржавамо приватно власништво, и залажемо се за државну политику подстицања личне иницијативе. Приватно власништво је природна и неопходна потреба јер је нужно да ствари припадају људима са таквом потпуношћу и чврстим гаранцијама које ће у души сваког појединца подстицати потпуну и неисцрпну вољу за стваралачким радом, али зато уопште није нужно да се људи деле на пребогате и сиромашне, или на монополске послодавце и незаштићене најамнике. Зато, упркос нашег залагања за приватну својину и иницијативу, сматрамо да производи појединаца или њихових организација, не могу бити апсолутно власништво истих, јер се мора спречити неограничено богаћење само једног дела народа, да би се заштитила социјална правда и мир који она носи. Отуда државни интервенционизам, јер држава надзире и уређује, али и забрањује, старајући се изнад свега о економском интересу целине. Дакле, наш социјални национализам бори се за србског човека имајући у виду његово назначење и однос према Творцу, народу коме припада, и светињи рада - као права и дужности. Зато ћемо увек победнички јуришати за свој народ, уз борбени поклич: БОГ, НАЦИЈА, РАД!
Буђење
број 3/2011.
Нема коментара:
Постави коментар