''Ми ћемо нестати као народ уколико се не будемо борили против Јудејске опасности''.
Васил Конта
1845-1882.
Опште је призната чињеница, чак и од стране оних који нас данас нападају, да је први услов постојања и напретка једне државе да њени грађани буду истог порекла, исте крви, што је и разумљиво. Као прво, припадници исте расе се обично венчавају само између себе, јер једино тако могу да задрже расно јединство; брак затим развија осећања према породици, која представљају најјаче и најтрајније везе међу појединцима; а када узмемо у обзир да се породичне везе шире и обухватају све грађане државе, видимо да међу њима влада свеопште осећање љубави, што се назива расном блискошћу. Штавише, имајући на уму да иста крв тече венама свих представника једног народа, разумљиво је да ће сви они путем наслеђивања имати скоро иста осећања, намере, па чак и идеје; тако да ће у опасним временима, у ванредним ситуацијама, њихова срца куцати као једно, њихови умови ће прихватити једно мишљење, деловање свих ће тежити истом циљу; другим речима, нација сачињена од једне расе имаће само један центар гравитације; а држава такве нације егзистираће у условима највеће моћи, трајности и напретка. Дакле, као и код одржања врсте, први услов за постојање државе јесте да њен народ буде исте расе. То је чињеница, на којој се заснива принцип нација, о коме се толико говори у цивилизованом свету. Тај принцип се, наравно, односи само на расно порекло народа, а никако не на оно што називају ''субјектима државе без обзира на расну припадност'', јер у том случају тај принцип не би имао на кога да се примени. Тај принцип је данас тако дубоко укорењен у свести свих народа, да се све данашње државе стварају или реконституишу само на тим основама. Зато, нека јеврејски публицисти или њихови миљеници више не говоре да је темељ државе само заједнички материјални интерес њених грађана, јер, напротив, видимо да је управо у овом нашем веку рођен принцип нација; који данас све више и више преовладава у свету.
Истина, то не спречава странце да стекну држављанство, уколико се асимилују са већинским народом у тој држави; тачније, уколико се потпуно уклопе у тај народ тако да држава остаје национално јединствена.
То су једини научни принципи натурализације. Јер да би натурализација била корисна, разумна и сагласна научним критеријумима, мора бити одобрена само оним странцима, који се асимилују или су упућени на то склапањем брака са држављанином те земље. У супротном, лако је закључити да ће давање држављанства појединцима, који немају или не могу да имају склоност ка асимилацији, довести до вечне борбе између супротних намера.
Не кажем да је немогуће да више народа различитог порекла живи у једној држави, да они понекад имају заједничке интересе и да се једнако подупиру наслеђене склоности и једног и другог народа под једнаким околностима. Све док траје такво стање ствари, и домаће и натурализовано становништво ће свакако живети мирно. Али околности се мењају, а са њима могу да се промене и интереси различитих народа; ако не данас, онда сутра; ако не сутра онда прекосутра, намере натурализованог становништва ће бити супротне намерама домаћег становништва, а онда ће нечији интерес превладати над осталим интересима, па тај интерес неће моћи да се задовољи без жртвовања других интереса; а онда ће доћи до борбе за опстанак између две расе, са жестоким борбама, које се могу окончати или потпуним нестајањем државе или уништењем једне од раса, тако да опет у држави остаје само једна доминантна раса... Наша национална историја и свакодневно искуство нам показују да од свих странаца, који су дошли у контакт са нама, Турци и нарочито Јевреји су ти који се никада нису са нама мешали, док су се остали странци: Руси, Грци, Италијани, Немци, мешали и стопили са нама, ако не у првом, а онда у другом или трећем колену, али на крају се разлика између тих странаца и нас губи и по питању порекла као и љубави према овој земљи. Али са Јеврејима је другачије...
...Без обзира како ће ово питање бити третирано или како ће се протумачити, ми ћемо нестати као народ, уколико се не будемо борили против јудејске опасности.
Одломак из излагања против ревизије
члана 7 румунског Устава,
одржаног у Народној Скупштини,
на ванредном заседању, 4. септембра 1879.
Нема коментара:
Постави коментар