Као појам и као идеја, Збораштво представља потпуно независан и оригиналан поглед на свет. У њему су обухваћене све гране људског живота, делања и мисли. Као идеја оно се јавља као оштра реакција на сво оно зло које је задесило наш народ последњих деценија. Оно се труди да га поправи и да уздигне човека на ону висину коју је он заслужио. Да би у томе успело, Збораштво тражи велику жртву. Оно тражи целог човека; тражи од њега врхунац енергије и воље, жртве и самопрегора. Оно од њега ствара борца и апостола способног да са несхватљивом енергијом шири зборашку мисао.
Човек Збораштва мора потпуно да одговара мисли коју носи. Иначе, он ње није достојан. А да би био достојан ње он мора безусловно да буде доследан идеји, из његовог целог бића мора да зрачи светлост истине и правде, чојства, јунаштва и родољубља. Он мора да дише, живи и умире као прави апостол велике идеје.
Мисао Збораштва је сва саздана на истини и правди. То чини најтврђи и главни темељ зборашког схватања и учења. Отуда је истинољубље и правдољубље главна одлика зборашког човека. Кад не би било тако, онда би борба била бескорисна и узалудна. Јер, зашто се борити за истину и правду, зашто говорити о њој свуда и сваком приликом, зашто је величати и уздизати као највећу врлину, а не чинити оно што нам ова два велика појма налажу? Речи Мајке Јевросиме морају увек да лебде пред очима сваког збораша:
"Немој, сине, говорити криво,
Ни по бабу ни по стричевима
Већ по правди Бога јединога..."
Ове речи су јеванђеље зборашког правдољубља и истинољубља. Оне струје из зборашког човека и чине сјајни ореол око његовог дугом борбом и великим напорима, истрошеног и напаћеног лика.
Врлине чојства и јунаштва су други стуб зборашких схватања. Оне се намећу неумитно и немилосрдно пред лице сваког Збораша, јер правог борца и јунака не можемо замислити без ових врлина. Поготову борца Збора. Идеје и схватања његова се не остварују за "зеленим столом" дугим разговорима и преговорима. Оне се стварају кроз борбу и напоре, кроз жртве и страдања. Отуда Збор и не тражи гласове, већ јунаке и мученике, другове и верне сараднике. Она захтева од човека да у себи изгради читав сплет ових врлина, јер без њих прави Збораш не може да постоји. Без јунаштва он не може издржати далеки пут коначног успеха, јер ће пасти на њему немоћан и слаб, скрхан и уморан. Тек кад човек успе да изгради у себи ове врлине, он ће бити способан да иде до краја. Тек тада је спреман да да све од себе, па чак и свој живот. То је до сада толико пута потврђено. Зборашка идеја почива на костима својих палих јунака и мученика.
Родољубље је трећа главна врлина зборашког човека. Нема већег родољуба од њега. Он цео гори у силном родољубљу у спреман је да то увек и делом докаже. Уосталом, о томе и не треба много говорити. Збор је и покренут из великог родољубља и бриге за свој народ. Он зна и осећа да мора да страда да би његова идеја дошла до израза и да би на тај начин учинила добра његовом народу. Зато се он без икаквог роптаја и приговора жртвује с вољом. Баш у томе и лежи сва његова величина. Жртвовати се и бити спреман на жртву у сваком тренутку најлепша је особина сваког апостола. Тихо и скромно, без суза и уздаха носи зборашки човек тешки крст заједничког страдања. Он се поноси тиме. А кад падне под тешким теретом, он умире са осмехом и песмом на уснама, знајући да је дао све од себе и верујући да ће његови другови наставити дело на којем је он страдао.
Противници његови га не разумеју, јер не могу да схвате оволико одушевљење и полет, вољу и снагу с којом остварује он своја схватања. Није то чудно. Талог многогодишњих грешака закречио је њихов разум и он није више способан да оцењује праве вредности, да издваја добро од зла, истину од неистине. Отуд им он изгледа смешан и луд. Али нека се стрпе још мало. Светлост идеје ЗБОРА осушиће талог и они ће бити тек тада способно да виде и суде, да ставе праву вредност на своје место. А тек тада ће бити спремни и способни да у своја очишћена срца и душе усаде велике и светле врлине зборашког човека.
Човек Збораштва мора потпуно да одговара мисли коју носи. Иначе, он ње није достојан. А да би био достојан ње он мора безусловно да буде доследан идеји, из његовог целог бића мора да зрачи светлост истине и правде, чојства, јунаштва и родољубља. Он мора да дише, живи и умире као прави апостол велике идеје.
Мисао Збораштва је сва саздана на истини и правди. То чини најтврђи и главни темељ зборашког схватања и учења. Отуда је истинољубље и правдољубље главна одлика зборашког човека. Кад не би било тако, онда би борба била бескорисна и узалудна. Јер, зашто се борити за истину и правду, зашто говорити о њој свуда и сваком приликом, зашто је величати и уздизати као највећу врлину, а не чинити оно што нам ова два велика појма налажу? Речи Мајке Јевросиме морају увек да лебде пред очима сваког збораша:
"Немој, сине, говорити криво,
Ни по бабу ни по стричевима
Већ по правди Бога јединога..."
Ове речи су јеванђеље зборашког правдољубља и истинољубља. Оне струје из зборашког човека и чине сјајни ореол око његовог дугом борбом и великим напорима, истрошеног и напаћеног лика.
Врлине чојства и јунаштва су други стуб зборашких схватања. Оне се намећу неумитно и немилосрдно пред лице сваког Збораша, јер правог борца и јунака не можемо замислити без ових врлина. Поготову борца Збора. Идеје и схватања његова се не остварују за "зеленим столом" дугим разговорима и преговорима. Оне се стварају кроз борбу и напоре, кроз жртве и страдања. Отуда Збор и не тражи гласове, већ јунаке и мученике, другове и верне сараднике. Она захтева од човека да у себи изгради читав сплет ових врлина, јер без њих прави Збораш не може да постоји. Без јунаштва он не може издржати далеки пут коначног успеха, јер ће пасти на њему немоћан и слаб, скрхан и уморан. Тек кад човек успе да изгради у себи ове врлине, он ће бити способан да иде до краја. Тек тада је спреман да да све од себе, па чак и свој живот. То је до сада толико пута потврђено. Зборашка идеја почива на костима својих палих јунака и мученика.
Родољубље је трећа главна врлина зборашког човека. Нема већег родољуба од њега. Он цео гори у силном родољубљу у спреман је да то увек и делом докаже. Уосталом, о томе и не треба много говорити. Збор је и покренут из великог родољубља и бриге за свој народ. Он зна и осећа да мора да страда да би његова идеја дошла до израза и да би на тај начин учинила добра његовом народу. Зато се он без икаквог роптаја и приговора жртвује с вољом. Баш у томе и лежи сва његова величина. Жртвовати се и бити спреман на жртву у сваком тренутку најлепша је особина сваког апостола. Тихо и скромно, без суза и уздаха носи зборашки човек тешки крст заједничког страдања. Он се поноси тиме. А кад падне под тешким теретом, он умире са осмехом и песмом на уснама, знајући да је дао све од себе и верујући да ће његови другови наставити дело на којем је он страдао.
Противници његови га не разумеју, јер не могу да схвате оволико одушевљење и полет, вољу и снагу с којом остварује он своја схватања. Није то чудно. Талог многогодишњих грешака закречио је њихов разум и он није више способан да оцењује праве вредности, да издваја добро од зла, истину од неистине. Отуд им он изгледа смешан и луд. Али нека се стрпе још мало. Светлост идеје ЗБОРА осушиће талог и они ће бити тек тада способно да виде и суде, да ставе праву вредност на своје место. А тек тада ће бити спремни и способни да у своја очишћена срца и душе усаде велике и светле врлине зборашког човека.
Р.Ђ. Ојдровић
1941.
1941.
Нема коментара:
Постави коментар