МОЛИТВА ЗА СИРОЧЕ
Синчић Зорана Цвијетића,
Покојнога,
Крај цркве, сред Сокоца
Не одваја се од мене.
Још једно сунце је сјало
Пред лицем Бога.
Зна, дете, шта је било
Не тражи оца,
Само хоће да мало
Седне у људско крило.
Сироче сам и сам, Господе,
Док те не угледам,
И жудим трен кад седам,
У крило Оца и ја.
Хвалим те што сретох дечака.
Препознај, Благи,
Његове бистре очи,
Живе изворе суза,
Док нас црнина обавија
На слаповима мрака.
Радован Караџић
Нема коментара:
Постави коментар