ДАН СЕЋАЊА НА ПАЛЕ ЗА ПОКРЕТ

Када мислимо на мртве, на оне који су следили пут жртве за Рајх и својом жртвом постигли победу, светлост дана бледи и развија се разговор у којем нам мртви говоре. Мртви Рајха нису тихи. Они стоје уз нас у даљој активности, у срећи борбе, у тишини ноћи. Долазе близу нас и отварају своје продорне очи ако смо будни у тишини и спремни за њихову поруку. Они нису нестали у ништавило када су пали, већ се придружили немачким прецима, а сви преци су живи. Нација се никада не развија ако није посвећена вером, а жртва печати ту веру. И само када смо одани и снажни у својој вери, вољни жртвовати себе, мртви ће се придружити нашим редовима, благословити наше заставе, помоћи нам да носимо терет. Пример службе коју су они дали је живи пример. Захтева покорност.

Песма њихове свете жртве ношена је ветром у сваком смеру. Поља гробова се протежу где год су раније хероји пали за Рајх. Места смрти, места вере, света места Рајха налазе се свуда у свету. Као тајанствени зид, прстен гробова окружује Рајх, од једног бојишта до другог, захтевајући част и тишину када се незаборавна имена огласе. Од Балтика се протеже прстен гробова дубоко у руске степе, до Карпата, до Албаније, до Карста, до рубова глечера, до поља Француске, до Вогесенгеберге и тамних ровова Вердуна, до ломљивих стена Сампања, до равница Фландрије, и изнад свега, до радосног имена Лангемарка! Војници Лангемарка постали су митски симболи, певајући химну Рајха док су умирали. Дали су пример, баш као морнари који певају док тону, баш као они у шумама и пустињама, који су сами истраживали континенте, сви су били послушни учесници немачке борбе. Ветар носи с њихових гробова опомену и поздрав. Неупоредива нам снага долази са сваке четвртине земаљске кугле, док год верујемо у мртве и у значење њихове жртве.
Било је времена када их је Немачка издала. Значај њихове жртве био је негиран, пали су у сенку. Стајали су у измаглици, а њихова вера је, чини се, била протраћена.
Али, тада је свануло ново доба које је пронашло нове жртве за пламтећу веру. У старом Рајху нови ће се уздићи са новим циљевима, који се могу постићи само путем светих гробова. Велике ствари на свету могу се постићи само жртвом. Фирерова вера виори попут заставе над Рајхом, над Германима, и још једном свет је видео свету смрт, слободну и тиху и покорну неизреченим законима. Усамљене смрти - попуњене песмом, заувек оплемењене, у жртви пред Feldherrnhalle.
Још једном је било јасно да су само тела пролазна: тајанственим преображајем мртви устају да би постали узор новог Рајха.
Дошао је пресудни час за овај Рајх.
Стотине су следиле ову шеснаесторицу мушкараца, спремни умрети за идеју. Хиљаде су следиле ове стотине, који су увидели своју свету дужност у борби против светског непријатеља бољшевизма у бојиштима на Истоку и поднели последњу жртву. Смрт шеснаесторице 9. новембра овенчана је херојском борбом немачких војника у највећој битци свих времена на Истоку. С поштовањем и у тишини присећамо се својих мртвих - мртвих свих ратова и мртвих нашег Покрета.
Како бледи светлост дана, припремамо се у тишини наших срца. Имена мртвих нашег Покрета чула су се у целој земљи, имена гробља светог прстена око Рајха испунила су наша сећања...

Фирер је рекао:

"Заиста, ових шеснаесторица који су пали покренули су васкрсење, јединствено у историји света. Величанствено је то да је из њихове жртве произашло немачко јединство, победа Покрета, Идеје и приврженост целом народу. Све то дугујемо овим људима! Да онда нисам нашао никог ко је спреман да ризикује свој живот, било би немогуће пронаћи их касније. Све следеће крваве жртве биле су инспирисане њиховом жртвом.
Стога их уздижемо из таме заборава и чинимо средиштем пажње немачког народа заувек.
За нас они нису мртви. Овај храм није гробница, већ вечна стража. Овде они стоје за Немачку, на стражи за наш народ. Овде леже као први мученици нашег Покрета.
Ова дан смо у прошлости обележавали сваке године, не увек исто током година прогона, и сигурни смо да ће за сва времена то бити празник за немачки народ. Ово не чинимо зато што је умрло шеснаесторица људи. Дневно умиру хиљаде, чак и више током једног сата у рату.
Чинимо то јер је ових шеснаесторица људи, са верујућим срцима, умрло на начин који је помогао немачком народу да изнова васкрсне!"

Felix Alfarth
Andreas Bauriedl
Theodor Casella
Wihelm Ehrlich
Martin Faust
Anton Hechenberger
Oskar Körner
Karl Kuhn
Karl Laforce
Kurt Neubauer
Klaus von Pape
Theodor von der Pfordten
Johann Rickmers
Max Erwin von Scheubner-Richter
Wilhelm Wolf

Умрли сте борећи се за Рајх и морали умрети
тако да бисмо ми могли живети победоносно.
Ваша смрт била је победа Покрета, а ваше наслеђе
нама је вечна дужност!

Zum 9. November 1942.
Gedenktag für die Gefallenen der Bewegung,”
Die neue Gemeinschaft, 8 (September 1942)