Већ годинама је у национал-социјалистичкој периодици приметан идолопоклонички однос према раси, као да је наш расни идентитет једини темељ и смисао нашег политичког активизма. То је ишло толико далеко да је Национал Социјализам означен и сувише често дефинисан само као расни покрет, који се, ето, бори за опстанак најугроженије врсте на земљи и томе слично. Не могу и нећу овде порећи да је заиста један од темеља нашег погледа на свет управо расни идентитет, али овде се не смемо зауставити јер ће иначе наша прича остати на нивоу досадне реторике без смисла и садржине или утопија без довољно аргументације да се ико задобије за делотворан подвиг успостављања новог поретка пре свега у нашим животима, а затим и у српском етносу као органском делу велике беле индоевропске породице.
Сигуран сам да је свима јасно да ми јесмо националисти, да љубимо свој српски народ и Отаџбину изнад свега, и да смисао свог нашег прегалаштва јесте жеља за свеобухватном обновом и препородом Српства. Али није довољно само ово рећи, јер у српски националистички корпус спадају многи идеолошки различити покрети, организације и појединци, па према томе својим национализмом не приносимо ништа суштински ново на фронту одбране Нације.
Шта је то што нас на суштински начин одређује према себи и другима, а што не налазимо нигде другде? То је наш социјализам. Ми смо националисти, али такође ми јесмо и истински социјалисти, и ово двоје не раздвајамо, знајући да је наш национализам увек социјално конструктиван и да је наш социјализам увек националан, јер истинског социјализма нема изван и против конкретне заједнице. Ово је радикална новина у политичком промишљању уколико поредимо своје расуђивање са програмским начелима и економско-социјалним погледима осталих српских националиста.
Наш социјализам исходи из тежње за уређеним и социјално праведним друштвом, а у складу са начелима српског народног живота. Полазећи од Богом нам дате природне неједнакости људи, ми не пропагирамо трагичну и асоцијалну мисао јеврејских црвених пророка о подједнакој расподели добара, већ захтевајући од сваког члана народне заједнице свест о дужности и служби народној целини, прокламујемо захтев да свакоме следује онолико колико својим часним трудом, залагањем и пожртвованим радом заслужује. Одбацујемо интернационалистички и партикуларни социјализам марксистичког типа који издвајањем и фаворизовањем само једног дела народа, те јасним сејањем непријатељства према осталим деловима народне целине, уноси семе класне борбе и тиме националног раздора. Свагда сведочећи националну солидарност, громогласно кличемо са националним радником и сељаком, трговцем и занатлијом, професором и свештеником, да је интерес целине изнад интереса појединца, и да је опште добро Српства изнад интереса појединачног сталежа. У великом народном организму, свака ћелија јесте подједнако важна за функционисање целине, стога нема разлике нити сме бити сукоба између различитих сталежа у народу. У срећи и благостању свога народа и Отаџбине, сваки појединац ће наћи и своју сопствену радост и испуњење. Желимо да у Србији сутрашњице нико не буде угрожен и незадовољан. Зато смо ми социјалисти!
Обнова бр. 3/2010.
Текст је уводна реч
у трећи броја магазина
и постављен је уз дозволу аутора
Нема коментара:
Постави коментар