Првенствени захтев за правог елитисту је моћ воље да окрене леђа привлачној, али залудној разоноди дневне политике, а други је да прочисти своју свест од сваке привржености постојећој држави, систему и друштву, сасвим се издвајајући из загрљаја овог страног света, тако да буде у потпуном бунту против његове декаденције, постајући део будућности. Ово последње захтева посвећеност напреднијем степену самообразовања у целокупном основном знању ментално опремљеног елитисте, укључујући и поглед у историјски контекст наше борбе. Разумевање свих главних аспеката узајамних односа и универзално преовлађујуће дегенерације (културна, социјална, биолошка и духовна није ништа мања него чисто политичка) је неопходно за такву целовитост есенцијалног погледа за пуноћу борбе потпуне ратоборности, и адекватно знање о релевантном закону, полицијској процедури, методима непријатељске инфилтрације, провокације, корупције и узнемиравања, и мерама сигурности против свега овога. После, и само после овога долази специјализација у било којој од разноликог мноштва вештина легитимно корисних за правог елитисту у тренутној градњи елите, тренутном деловању против система за убрзање његовог слома, или припреме за акцију у таквој евентуалној ситуацији. У свему овоме не само да елитиста има задатак да тренира себе како би постао што је могуће више самоодржајна јединица револуције, већ чим се један удружи са осталима у постепено еволуирајућој сарадничкој структури, такава структура ће све више и више постајати држава будућности, развијајући се унутар пропадајућег тела садашње политике. Овде смо ми суштински заокупљени проучавањем и применом позитивних уметности и наука, а не површним бављењем дилетаната, и ово подразумева велики рад оних који су умешани у нашу борбу.Према томе, трениран професионално за борбу, политички војник авангарде треба да артикулише веру којој ће доживотно бити посвећен сваког дана, и то на вишем нивоу. Борба треба да буде прихваћена као потврђивање самог себе у животној сврси, оданости, храбрости и снази у борби као највеће вредности; народ-расна заједница, већи него појединац, и као највиши циљ; добро и зло управо као оно што користи или штети народу и ништа више, раса и наша опредељеност за подржавање наше сопствене расе, виђене у својој целовитости, као превазилажење географије земаља и структуре држава, у којој лежи наша највећа заклетва и уверење да је сваки борац за нашу расу и наша уверења било где у свету наш друг.
На почетку у свему овоме можете бити сами, изоловани револуционарни агент на територији окупираној непријатељем. Ако је тако, одмах схватите да ово није разлог за туговање и утученост, нити је то оправдање за укоченост и неактивност, већ је највиши тест иницијације ваше подобности-зато што је прави елитиста неко способан да делује сам ако је то потребно, и такав елитиста није некакав зависан слабић коме треба нека непостојећа организација да га држи за руку и сређује ствари за њега. Према томе, почетна изолација особе или неколико особа може само да се поздрави, јер они који се због ове тешкоће одмах врате у живот уобичајног политичког крда су управо они који су неспособни и неуклопиви за захтевну улогу елите.
Због тога из себе истерајте свако осећање беспомоћности откривањем силе која лежи унутар вас, силе помоћу које ћете од самог себе направити најефектније оружје! Будите сигурни у надмоћност квалитета против квантитета, јер тренирани и искусни елитиста може да има много више ефекта од онога што могу мали људи на које се ослања конвенцијална политика! Будите убеђени да су бројке ништа више него једна илузија, која се никада не ослања на квалитет, пошто је то само слабост маскирана у снагу. Схватите да је највиша сила на свету моћ воље која се налази у одлучности тек неколицине! Верујте ово: мањина која је довољно добра, довољно посвећена, образована, тренирана и организована - може да помера планине, и може да сруши рањиву грађевину компликоване модерне државе!
Али наравно, такође треба да се истакне да је нама потребно што више правих људи, и зато је задатак сваког елитисте, поред свог узрастања, да контактира, регрутује и координира нашу врсту. Ово је већ ствар најобазривијег личног приступа, једино тражећи оне који су се већ доказали да могу да се уклопе, регрутованих на позив, а никада по недискриминативном маниру масовних организација помоћу оглашавања или анкета на велико. Према томе, никада не гледајте да доведете некога ко је стварно странац, који по сопственим тврдњама препоручује сам себе. Ово је сада парадоксално, али постојеће организације ће бити корисне за нас тако што окупљају људе и приказују њихову стварну вредност тако да их ми можемо пажљиво посматрати и бирати. Радећи овако, ипак, стални опрез је неопходан да би избегли да у оваквом приступу, регрути не постану исувише умешани у конвенционалне активности, а на рачун нашег прикладног убеђивања.
У регрутацији и операцији не може бити места за нелогичне и бесмислене моделе штетне по настојање привлачења масовне додатне снаге из такве жестине или јединства које је резултат дубоке хармоније свести. Исто као што нема места за баријере међу националистима, исто тако нема места за било какво искључивање или сматрање жене инфериорном, а што је супротно признато једнакој, здруженој и употпуњеној вредности оба пола упркос различитим могућностима. Слично овоме, нема места ни за расцеп међу генерацијама када се о вама најбоље суди да сте стари онолико колико сте млади у срцу и да сте млади онолико колико сте корисни, а исто тако нема места за класне разлике тамо где је једина линија раздвајања која је важна она између нас и осталих.
У организовању је императив да се настави на основи малих локалних ћелија од шест или нешто више чланова, овај број нуди највише изгледа за сигурност, док обезбеђује погодну величину оперативне јединице и даје максималну аутономију доследну са јединственом сврхом и у саглашеном акцијом.
Нема коментара:
Постави коментар