АНТИСЕМИТИЗАМ КАО НАУКА

Још један потпуно погрешан одабир речи: анти-Семитизам као наука. Како то може да буде наука? - питаће се огорчено научници са својим стенама, математичари са својим x-евима, филолози са својим суфиксима, научници са измишљеним ''фикс'' идејама о култури.

Анти-Семитизам? За те научнике, то је само дивљаштво, остатак праисторијског времена, срамота данашње цивилизације, нешто што и наука и модерна људска свест осуђују.

Такво опште прихваћено мишљење о анти-Семитизму створили су Јевреји, заваравајући тако наивне или користећи наивност припростих људи, који желе да буду равни 'модерној цивилизацији'. А ко то не жели?

Имамо на пример, један интересантан случај јудеизованог појединца, који је и сам полу-Јеврејин и који је пре неколико година, са надменим држањем уваженог стручњака, говорио о нашем анти-Семитизму. И ево шта нам тај аутор - тада издајник националног учења, а касније издајник националног покрета у рату - каже у листу Виата Романеасца (''Румунски живот''), бр. 11 од новембра 1907. стр. 186, 204-207:

''Желим да разговарам о јеврејском питању.... које је потпуно изменило свој карактер вулгарном и окрутном јудео-мржњом наших анти-Семита, који на тај начин компромитују нас пред цивилизованим светом...

Зарђалим оружјем из средњевековног времена прогонстава, пропагирањем мржње, ватреним хушкањем преко сваке мере и границе, подстицањем животињских инстинкта код широких народних маса..... неко се може искомпромитовати само из оправданог разлога - али разлози анти-Семита нису оправдани...

Али тај прогон једне расе, верски прогон, једном речју анти-Семитизам, може да служи само непријатељу, који ће радо искористити застрањеност неких манијака..... анти-Семитски клеветници прерано на дневни ред стављају једно тако сложено питање...

Ни један народ не може се вечно бранити од страних утицаја, од модерних идеја и спољашњег политичког деловања....(То су основне карактеристике овог аутора. Оне нису необориве, већ претеће, и наоко садрже фантастично политичко пророчанство. Уредник тј. Куза).

Дакле, постављање овог питања у оквире анти-Семитизма значило би за нас сраман и фаталан пораз...Прогон Азијата.....насилна демагогија, болестан покрет...... покушај измишљања мрачних нагона (Ове последње речи потичу опет од аутора, који предсказује исту опасност од анти-Семитизма. Уредник - Куза).

Цитирао сам тај концепт, типичан за све оне, који су се продали Јеврејима. И ево на шта се тај концепт своди: на фразе ('цивилизовани свет', 'модерне идеје'), а поготово на увреде ('вулгарна и окрутна јудео-мржња', 'зарђало оружје', 'животињски инстинкти', 'застрањеност неких манијака', 'анти-Семитски клеветници', 'прогон Азијата', 'мрачни нагони').

Такви ''комплименти'' стижу не само од стране бестидних љубитеља Јевреја, већ и од иначе истакнутих представника културног живота. Тако се на пример, чувени правник, универзитетски професор, говорник, политичар и бивши министар образовања, господин А.Ц. Арион обрушио на мене због мог анти-Семитског става и на заседању Народне Скупштине, у свом директном обраћању, ме је назвао пећинским човеком.

Што се тиче самих Јевреја, њихово објашњење анти-семитизма је још специфичније. Поред уобичајених фраза, попут 'мржња и дивљаштво' - наравно без икаквог мотива, јер их није брига да разматрају мотиве - по њиховом мишљењу, анти-Семитизам представља једно лудило, интелектуалну дегенерисаност, душевну болест. На тај начин нас посматрају неки од најистакнутијих модерних, јеврејских ''интелектуалаца'', као што је Др. К. Липпе, који има знаменито порекло као праунук познатог тумача Талмуда - Расија, који је рекао тоб себегоим харог (Убиј најбољег међу гојима тј. нејеврејима).

Др. К. Липпе дошао је из Галиције и доселио се у Јаши, где је одслужио затворску казну, јер је убио једну жену док јој је радио абортус, иако је аутор стручног дела на немачком језику, под насловом Симптоми менталне болести - анти-Семитизам (1887).

А као доказ да су аргументи, које користе Јевреји против анти-Семита врло слаби, ево шта пише Цуриерул Исраелит (''Израелски гласник''), званични орган Уније натурализованих Јевреја, у уводном чланку издања од петка, 15. септембра, 1922. под насловом 'Лоповска банда', при чему мисле на нас, из листа Апарареа Натионала (Народни отпор):

''Код тих анти-семита постоји једно стање интелектуалне дегенерисаности, која достиже изопаченост умова и неку врсту менталног садизма, која их тера на лаж и клевету.''

Као што се види, ово је веома просто објашњење, као и изузетно наивно: све што је речено против Јевреја је лаж и клевета услед неке специфичне интелектуалне дегенерисаности.

Дакле, дефиниција анти-Семитизма се, по мишљењу Јевреја, може свести на ове две речи: дивљаштво и лудило, наравно анти-семита. Што се Јевреја тиче, они чак нису ни обухваћени овим 'објашњењем'. Као да и не постоје.

Према њиховом мишљењу, ваљда је то дивљаштво и лудило подстакло разне народе свих времена, Египћане, Персијанце, Римљане, Арапе, баш као и модерне нације до данашњих дана, да сматрају Јевреје националном претњом и да предузму против њих одговарајуће мере.

То дивљаштво и лудило су вероватно помрачили умове најистакнутијих представника културе разних народа, као што су Цицерон, Сенека, Тацит, Мухамед, Мартин Лутер, Ђордано Бруно, Фредерик Велики, Волтер, Јозеф II, Наполеон И, Гете, Хердер, Имануил Кант, Фихте, Шопенхауер, Фурније, Фојербах, Ричард Вагнер, Бизмарк, Рудолф Вирцхоw, Тхеодор Биллротх, Еуген Диринг - и многи други из разних области - да се јавно изјасне против Јевреја.

Коначно, дивљаштво и лудило објашњавају и анти-Семитизам најистакнутијих представника наше културе, као што су Симион Барнутиу, Б.П.Хајдау, Василије Александри, Василије Конта, Михаил Еминеску.

Сви они су дивљаци и лудаци, а цивилизовани и пристојни су они јудеизовани. Јевреја уопште и нема. Поткупљиви карактер оних јудеизованих и није у стању да објасни анти-Семитизам као социјални феномен, који ћемо ми звати анти-семитска теорија.

Према овој нашој теорији, код појаве анти-семитизма морамо разликовати три фазе: инстинкт, свест и науку.

Инстинкт увек први подстиче масу да се супротстави паразитском начину живота Јевреја кроз народне покрете, који су често масовни и крвави, као на пример покрет Козака у Украјини под вођством Богдана Хмелнишија, у коме је 1649. године страдало преко 250,000 Јевреја.

Свест о опасности од Јевреја буди се постепено, најпре код образованих људи. Затим се шири и продире и у остале слојеве друштва. Интелектуална елита се уједињује са народом и подржава њихове захтеве, тако да народ све више постаје национално свестан.

Наука почиње са парцијалним истраживањима све док не постигне одређење свог циља тј. проучавање Јудеизма као социјалног феномена, изопштеног из средине, у којој настоји да се крије. Затим се долази до закључка да је то општи проблем човечанства, и то највећи његов проблем, те да је неопходно пронаћи решење.

Може се рећи да закључци из досадашњих парцијалних истраживања формирају анти-семитизам науке. То је основ, који не сме да се меша са науком анти-семитизма. Оно што их разликује су њихови различити циљеви. И ево дефиниције ове науке, која јасно показује да је то заиста наука са својом властитом облашћу истраживања:

''Наука анти-семитизма проучава Јудеизам као социјални проблем, чиме аутоматски представља синтезу свих наука, које могу да допринесу проналажењу решења.''

Већ смо видели које то науке својим парцијалним истраживањима могу да допринесу бољој спознаји Јудеизма. На овај начин наука анти-семитизма користи њихова сазнања како би дошла до својих решења:

Историја потврђује да су од најранијих времена Јевреји били номадски народ без своје земље. Наука анти-семитизма утврђује чињеницу да је тај номадски начин живота супротан мирном, седелачком начину живота и обрађивања земље, и да се не може толерисати.

Антропологија доказује да су Јевреји мешавина међусобно различитих раса, као што су семитска раса, Аријевци, црначка раса, Монголи. Наука анти-семитизма објашњава неплодност јеврејског народа у области културе као последицу тог мешања раса и показује да тај мешанац не може ничим да допринесе развоју културе других народа, коју они само фалсификују.

Теологија потврђује да је јеврејска религија најзатворенија и најнеприступачнија религија света, а заснива се на специјалном савезу између њиховог Бога Јахве и јеврејског народа као изабраног, светог народа, који се разликује од свих осталих. Наука анти-семитизма строго закључује да такав концепт искључује могућност било какве мирне сарадње или асимилације са Јеврејима.

Политика доказује да свуда у свету, унутар других нација, Јевреји имају своју посебну друштвену организацију, која формира државу унутар државе. Наука анти-семитизма закључује да су Јевреји анархистички елемент, опасан за егзистенцију свих држава.

Политичка економија потврђује да су Јевреји у свим временима, чак и у Палестини, живели као народ супериоран над осталим народима, искориштавајући њихов рад, док они сами никада нису били директни произвођачи. Наука анти-семитизма каже да сваки народ има право да брани своју радну снагу од јеврејског искориштавања и да се не може толерисати њихов паразитски начин живота, којим угрожавају опстанак другог народа.

Философија утвђује да је јеврејски концепт живота у супротности са људским напретком. Наука анти-семитизма поставља пред цивилизацију дужност да се таква културна монструозност елиминише заједничким напорима свих народа.

Наука анти-семитизма изводи своје закључке на основу онога што су разне друге науке утврдиле, а све то нас доводи до једног општег закључка:

''Елиминисање Јевреја из окружења других народа, чиме ће се стати на крај њиховом паразитском, неприродном начину живота, који је услед свог назадног концепта супротан цивилизацији и мирном животу свих народа, који то више не могу да толеришу.''

Као што се може видети, ова анти-семитска теорија разликује се од оне коју су поставили Јевреји или Јудеји, а која своди анти-семитизам на два израза: дивљаштво и мржња.

Инстинкт анти-семитизма може понекад бити праћен дивљаштвом и мржњом. Јер инстинкт је слеп - као што кажу - иако је есенцијалан за опстанак.

Свест анти-семитизма се, међутим, додаје на тај инстинкт и јача његов нагон, ма колико 'дивљи' он био. Јер да бисте били 'цивилизовани', морате пре свега бити живи.

Наука анти-семитизма на крају успева да објасни тај феномен и тако просветли још више свест народа, задовољи његов инстинкт и оправда његове изливе насиља, тиме што открива повод за то - паразитски начин живота Јевреја. На тај начин добијамо формулу научног решења проблема Јудеизма, а то решење морамо применити да бисмо га схватили.

Дакле модерни анти-семитизам користи сву своју енергију: енергију инстинкта, свести, науке и потпуно огољене истине и тиме ствара једну снажну друштвену силу, која је свакако способна да реши највећи цивилизацијски проблем нашег времена, а то је јеврејски проблем. А чиме се тој сили супротстављају Јевреји и њихове Јудеизоване слуге, настојећи да продуже свој паразитски облик егзистенције? То смо већ видели: фразама и увредама.

''Вулгарна јудео-мржња наших анти-семита..... они нас компромитују у очима цивилизованог света.... зарђало оружје из средњевековног времена прогонстава.... Подстицање животињских инстинкта код широких народних маса... Прогон Азијата... лудило........ментални садизам''.

То су сви аргументи, које они супротстављају нашем анти-семитизму, јер они немају других аргумената и мисле да се могу извући помоћу својих будалаштина.

''Док унутар свих народа, који су револтирани паразитским и номадским животом Јудеја, кључа енергија освете....''

А.Ц. Куза, Apararea Nationala (''Народни отпор'')

Бр. 16, 15. новембар, 1922. године