Све расне разлике су или генетске (наследне, урођене) или културолошке (условљене од стране друштва након рођења). Ове друге могу бити промењене или елиминисане присилним друштвеним променама; претходне су независне од људских закона и обичаја, осим кроз период м,ногих нараштаја. Примери културолошких посебности које се разликују од расе до расе су начин говора, стилови одевања и лична нега. Ако су црнци и белци присиљени да живе заједно од рођења, да похађају исте школе и буду изложени управо истим културолошким утицајима, они ће одрасти говорећи и одевајући се на сличан начин. Чак и црнци који су одрасли у племеснки заједницама у Африци, којима је обичај да искривљују своје уши или усне великим дрвеним чеповима, те да мажу своју косу крављим изметом у циљу привлачења црнаца супротног пола, лако ће бити истренирани да усвоје белачке стандарде личне хигијене и неге. Чињеница је да је већина важних расних разлика генетска, а не толико културолошка. Боја коже и очију, изглед лица, облик лобање, пропорције костију, распоред телесних масноћа, величина зуби, облик чељусти, облик женских груди, структура косе, јесу једине видљиве генетски одређене телесне карактеристике које се разликују по расама. Иза наведеног је цела биохемијска конституција и развој појединца. Постоје велике расне разлике у крви, у функцији жлезда и психолошком реаговању на околину. Црнци и белци различито сазревају. Они имају различите осетљивости према многим болестима исто као и различите узорке прирођених болести.
Расне разлике су, другим речима, много више него само боја коже. Оне прожимају појединца и исказују се у сваком делићу његовог тела. Оне су резултат милиона година (др Пирс овде заступа дарвинистички концепт стварања, из кога произилази да је човечанство старо милионима година, а што је бесмислица) одвојеног еволуционог развоја којем су се прилагодиле различите расе, са прихватљивом прецизношћу за различите захтеве околине. Када схватимо сву важност генетских расних разлика, можемо увидети да културолошке расне разлике и нису тако површне како многи верују. Далеко од скривања неких темељних „једнакости“ или претеривања у расним разноврсностима, оне једноставно показују генетске разлике које су у ствари, чињенице. Култура расе, ослобођена свих спољних утицаја, јесте живи доказ суштине расне природе. Афрички црнац, са својом фризуром од крављег измета и кости пробијеном кроз нос и наоштреним зубима, представља нам много прецизнији изглед црнца, него онај америчког црнца у пословно оделу, истренираног за вожњу аутомобилом, рад на рачунару и савршеним енглеским језиком.
Црначка култура није само различита од белачке, она је мање напредна култура и практично по било ком стандарду инфериорнија. То је култура која се никада није развила до тачке писаног језика или цивилизованог друштва. Никада није видела ни трачак основне математике или изума точка. Обрада и употрена метала, као и обрада камена су вештине које су црнци научили од других раса. Бесмислице које се сада уче у школама о вековима старој црначкој цивилизацији утемељеној на рушевинама зидова нађених на подручју Зимбабвеа су једноставно творевине жеља промотера расне једнакости који су спремни игнорисати све чињенице које се сукобљавају са њиховом манијом једнакости. Инфериорност црначке културе је последица физичког недостатка црначког мозга да се носи са апстрактним концептима. На други начин, црнац се може приближити белцу у менталним задацима који захтевају само меморију. Због тога се црнац може лако истренирати да прихвати и усвоји многе аспекте белачке културе. Његове вербалне способности и способности имитирања дозвољавају му када је исправно мотивисан, претпоставку појаве „једнакости“. У раздобљу посебних уписних квота за црнце на универзитетима, многи од њих су добили факултетске дипломе, али само у оним дисциплинама које захтевају оштар језик и добру меморију. Готово да није било ниједног црног дипломца у физици и инжењерству. Црначка неспособност у опхођењу са апстрактним концептима, где је потребно решавати проблеме и стварати технолошке иновације на крају би створила смејурију. Та њихова неспособност је генетске природе укорењена у физичкој структури црначког мозга. Све до после Другог светског рата, када је започела кампања о белачкој и црначкој једнакости, црначка ментална ограничења су била опште позната. Једанаесто издање енциклопедије Britannica, нпр. о црнцима каже следеће:
„... Остале карактеристике појављују се у виду хипертрофије органа за лучење, више развијеног венског састава и мањег волумена мозга, у поређењу са белом расом.“
„У одређеним горе наведеним карактеристикама, црнци су на нижем еволуционом степену него белци, те су сроднији вишим антропоидима...“
„Ментално, црнац је инфериоран белцу... Док код другог волумен мозга расте са експанзијом лобање, код првог је, напротив, раст мозга заустављен превременим затварањем спољних делова лобање и бочним притиском фронталне кости.“
У свом издању из 1932. године, енциклопедија Americana наводи међу различитим карактеристикама црне расе и ово:
„3. Тежина мозга 0,99 кг (код горила 0,6 кг, просечни белац 1,30 кг)...“
„8. Особито тврда лобања омогућује им употребу главе као оружја за напад...“
„14. Спољни делови лобање који се затварају много раније код црнаца за разлику од осталих раса.“
Како су медији започели талас своје кампање о једнакости, из каснијих издања ових енциклопедија избрисани су подаци о црнцима. Било је потребно претражити специјализоване медицинске текстове да би се могло научити како су асоцијативна подручја мозга, где место заузимају апстрактне мисли, мање развијене код црнаца него код белаца. Добро је познато од када је направљено опширно тестирање интелигенције за америчке војнике у Првом светском рату, да је IQ просечног црнца отприлике 15% нижи од оног просечног белца. Овај податак су покушали да оспоре због учинка сегрегације за црнце, тврдили су да су ови текстови „културолошки искривљени“. Каснији тестови интелигенције показали су исте податке о интелигенцији црнаца. Упркос томе што су црнци почели да похађају интегрисане школе, где су тестирани заједно са белцима, и даље су постизали веома ниске резултате, иако стандардни IQ тестови мере вештину памћења као и чисту асоцијативну способност. Тестови који су усмерени на други споменути тип менталног функционисања показују већу разлику између црнаца и белаца.
Али, управо је способност повезивања појмова, апстрактног мишљења, менталног претпостављања будућности, оно што је омогућило белој раси да гради и одржава своју цивилизацију, а црначки дефицит је у овом случају оно што га је задржало у стању дивљаштва у његовом афричком окружењу и оно што сада поткопава цивилизацију расно мешане Америке. Зато је од животне важности за сваку белу особу да схвати да не може постојати никаква једнакост између белаца и црнаца, без обзира на количину расног мешања коју је влада наметнула Американцима.
Нема коментара:
Постави коментар