Једино у органском национализму, а никако у анархичном интернационализму, појединац налази све природне и здраве погодбе за свој слободан развој. У својој суштини сваки је национализам, а понаособ србски, већ по својој органској конструктивности супротан и индивидуализму и колективизму како у унутарњем социјалном, тако и у спољашњем интернационалном смислу, јер у оба случаја и један и други подједнако подривају националне целине као саставне делове и природне органе човечанства. Ниједан се национализам не може замислити без извесног идеализма, то јест без сопственог националног идеала. Србски национализам почива на вековним традицијама очишћеним од отровних клица филозофског материјализма. У њему је, и са историјског и са етичког гледишта, уобличен србски расни спиритуализам. То је једна психолошка и историјска чињеница. Стога и мисија Србије није дело маште ни политичка утопија, него реални програм њене моралне личности, њен национални и историјски позив. Сваки националиста и хришћанин разумеће одмах о чему се говори кад се говори о мисији и позиву...
Нема коментара:
Постави коментар