"Мислећи о Србији, не смете заборавити: нас, Русе, тамо воле топлом, искреном, нежном љубављу. Последњу своју простирку ставиће под ваше руске ноге. Одвојиће од својих гладних уста последњу кришку хлеба и са божанственом издашношћу сиромашка угостиће вас, свог најдражег госта из миле Русије. А знате ли кога они - молећи се Богу - помињу пре своје дечице? Русију! Хиљаду година, ишчекујући сунце, знате ли на коју страну гледају распети мученици, знате ли где упућују своје сузе мајке деце-страдалника? Тамо где се, иза сиве магле, светле према небу златна кубета московског Кремља!"
Леонид Николајевич Андрејев
(1871. - 1919.)
(1871. - 1919.)
Нема коментара:
Постави коментар