„Најмузикалнија глава 19. века”, како је Вагнер називао Јохана Штрауса
Млађег, с оркестром којим је дириговао, кренула је 1847. године на
велику турнеју која га је, преко Новог Сада, Земуна и Београда, водила у
Румунију и Русију и утврдила му славу једног од највећих светских
уметника.
Штраус је у Београду извео и композиције „Александрова четворка” (кадрил
посвећен кнезу Александру Карађорђевићу), „Словенску спеванију” и
„Србски марш”. После концерта, у „Србским новинама” од 10. октобра 1847,
појавио се текст: „Ком Србину неће срце од милине заиграти кад чује
песме, које наше просте сељанке певају, художествено изведене, којима се
сада први синови у Европи славе?”
Остаје упамћено да је Штраус цео концерт дириговао обучен у србску народну ношњу коју му је, за ту прилику, извезла супруга домаћина код ког је становао. Поводом његовог „Србског кадрила” посвећеног „младим Србкињама”, Аристид Николић (1820-1874) испеваће оду захвалности: „Хвала т’ Немче што виспреним умом / Србске песме у музику слажеш / Изводећи игре благородне / Беч се с њима а и даљни Париз / Наслаждава на пиру весели / Јошт кад б’ реко одкуд ти та мисо?”
Јохан Штраус Млађи, на врхунцу славе, написао је србску оперету „Јабука” и њоме на најсвечанији начин у Бечу обележио педесет година уметничког рада, 12. октобра 1894. године.
Штраус у једном писму каже: „У ‘Јабуци’ користим истинске србске народне
мотиве” (Штраус мисли на „Србске народне песме” Корнелија Станковића,
штампане у Бечу 1859.) Та оперета у којој се бесмртни творац тог жанра
бави нашим људима и обичајима, код нас до јануара 2007. године никада
није изведена. После толиких година, напокон је доживела премијеру 13.
јануара 2007. у Новом Саду, на стошездесетогодишњицу гостовања Штрауса у
„србској Атини”.
У оперети Јабука (1894.), радња се одиграва у јужној Угарској, у србским
крајевима како стоји у либрету, и описује народне обичаје Срба и прати
двојицу племића, Мирка и Васу из Градинца.
В.Софреновић
Нема коментара:
Постави коментар