понедељак, 30. август 2010.

ОЦУ СРБИЈЕ...


Кроз херојство трпње Српство муке хране,
Прегнућима што се одрицањем пале,
У бури векова кроз крв, бол и ране
Мач су нам освете песме исковале.

У слави и као под теретом крста
Вера нам је била врело снаге вруће
И фаланга оног поуздања чврста
Што светлошћу цепа таму пред свануће.

И данас у своме незагасном жару
Чудотворно врело Светосавског храма
Чува и подгрева српску славу стару
Кроз младост што гине с песмом на уснама.

Нови Дан се ближи, од највећег већи,
Громови ће врагу отпеват' опело,
А пресуду страшну Јуди ће изрећи
Врело наше снаге: наше расно село.

Ми смо пребродили искушења многа
И бујношћу духа надахнули моћи,
С љубављу у души а с вером у Бога,
Где год речеш ми смо спремни с Тобом поћи.

Србољубље стопут купано у крви
Мелем је чудесни за боле и ране,
Јер у њему живи Александар Први
Витешки Србине, Недићу Милане!

Филип Ј. Ђукановић

Нема коментара:

Постави коментар