СРЦЕ ИЗ ГРУДИ ОТИМА СРБСКА КРАЈИНА...

ОЦИЛА

Дом твој барјак је мој
Зато и ти под њим стој,
Врати се кући миром или мачем
Крајино моја за тобом плачем,
Врати се кући миром или мачем
Кад време дође Свевишњи даће.

Оцила твоја сломљена
Огњила твоја гледам ја,
Срце из груди отима
Србска Крајина.

Доћи ћеш опет до свога прага
Примићеш брата, путника драга,
Кад божур никне и време дође
Газићеш са њим кроатског врага,
Кад божур никне, Даница сикне
Газићеш под њом кроатског врага.

Оцила твоја сломљена
Огњила твоја гледам ја,
Срце из груди отима
Србска Крајина.

АРИЈЕВСКА ЗОРА

У протеклих неколико година Национал Социјализам је узео маха међу најздравијим и најквалитетнијим делом србске родољубиве омладине, згађене задахом и последицама либерализма, партијашења и свеопште декаденције која просиходи из нихилизма који је једино што може дати дух модерног доба и тековине "ослободилаца" и победника из 1945. Многи од садашњих србских револуционарних активиста су такође увидели бесмисао и штетност коју су нашој борби нанела многобројна извитоперења србског национализма, али и крајње погрешно и изопачено сведочење Национал Социјализма неких који су се јавно китили Идејом - мада су је порицали својим животом. 

Међутим, ситуација на србском НС фронту се радикално и вртоглаво набоље променила јер је сада завладао дух братске слоге, заједништва и беспрекорног идеализма који је једини гарант против индивидуализма и болесне самоизолације у незнању, пороку и секташењу - које води до катастрофалних последица по појединце и покрете чији су такви појединци саставни и битни део. Нужно је схватити да су сви видови нашег НС прегалаштва (Покрети, пројекти, сајтови, часописи) искључиво средства за постизање Циља, а не циљеви сами по себи! Овакво схватање је најздравији темељ за јединство свих истинских НС политичких војника. 

Уз неколико раније поменутих Покрета, пројеката и сајтова, не можемо да не поменемо сјајни омладински блог оптимистичног назива који буди, надахњује - али и најављује свеобухватни препород коме стремимо. У питању је блог Аријевска Зора. Попут сабораца из Борбе 14, Србске Акције, пројекта Верност и осталих истинских братољубивих трудбеника - и уредништво блога Аријевска Зора је схватило и сведочи да Национал Социјализам није окоштала идеја прошлости која се своди искључиво на истицање историјског НС знамења, те на понављање речи великана наше Идеје и сећања на њихова дела - већ поглед на свет којим живимо и динамична Идеја за коју је нужно да буде схваћена и сведочена као србски народни социјализам, односно Национал Социјализам србског стила и искуства. Само тако ће наша Идеја постати блиска и драга нашем народу. Теме попут православног духовног буђења које јесте основа сваког прегалаштва, препорода села, планске привреде, задругарства, радничког самоорганизовања кроз национал-синдикализам, здравог начина живота, верности свом брачном другу, рађања и адекватног васпитавања деце, инсистирање на физичкој спреми наше омладине и борба за очување нашег расно-биолошког наслеђа без мржње према другим расама које живе на свом животном простору. Све су то основни постулати наше борбе, блиски и драги нашем народу, који ће кад стекне поверење у своју дичну национал-социјалистичку Младост бити спреман да прихвати и истину о оклеветаним утемељитељима наше Идеје. Ово нам сведочи и блог Аријевска Зора. Нашим саборцима - уредницима истог желимо сретан и радан наставак борбе. Слога биће пораз врагу!

БОРБА ЖИВИ!

СРБСКИ НАРОДНИ МОТИВИ ИНСПИРИСАЛИ ШТРАУСА

„Најмузикалнија глава 19. века”, како је Вагнер називао Јохана Штрауса Млађег, с оркестром којим је дириговао, кренула је 1847. године на велику турнеју која га је, преко Новог Сада, Земуна и Београда, водила у Румунију и Русију и утврдила му славу једног од највећих светских уметника.

Штраус је у Београду извео и композиције „Александрова четворка” (кадрил посвећен кнезу Александру Карађорђевићу), „Словенску спеванију” и „Србски марш”. После концерта, у „Србским новинама” од 10. октобра 1847, појавио се текст: „Ком Србину неће срце од милине заиграти кад чује песме, које наше просте сељанке певају, художествено изведене, којима се сада први синови у Европи славе?”

Остаје упамћено да је Штраус цео концерт дириговао обучен у србску народну ношњу коју му је, за ту прилику, извезла супруга домаћина код ког је становао. Поводом његовог „Србског кадрила” посвећеног „младим Србкињама”, Аристид Николић (1820-1874) испеваће оду захвалности: „Хвала т’ Немче што виспреним умом / Србске песме у музику слажеш / Изводећи игре благородне / Беч се с њима а и даљни Париз / Наслаждава на пиру весели / Јошт кад б’ реко одкуд ти та мисо?”

Јохан Штраус Млађи, на врхунцу славе, написао је србску оперету „Јабука” и њоме на најсвечанији начин у Бечу обележио педесет година уметничког рада, 12. октобра 1894. године.

Штраус у једном писму каже: „У ‘Јабуци’ користим истинске србске народне мотиве” (Штраус мисли на „Србске народне песме” Корнелија Станковића, штампане у Бечу 1859.) Та оперета у којој се бесмртни творац тог жанра бави нашим људима и обичајима, код нас до јануара 2007. године никада није изведена. После толиких година, напокон је доживела премијеру 13. јануара 2007. у Новом Саду, на стошездесетогодишњицу гостовања Штрауса у „србској Атини”.

У оперети Јабука (1894.), радња се одиграва у јужној Угарској, у србским крајевима како стоји у либрету, и описује народне обичаје Срба и прати двојицу племића, Мирка и Васу из Градинца.

 

В.Софреновић

БЛАГОСИЉАМ СВАКО ОРУЖЈЕ КОЈЕ СЕ ДИЖЕ ПРОТИВ ЦРВЕНЕ САТАНСКЕ ВЛАСТИ!

 

 

"Ја, смирени Антоније, Кијевски и Галицки, најстарији међу руским архипастирима који су се по вољи Божијој нашли у слободи од црвеног ропства, подижем свој глас, како бих позвао Руски народ: Православни хришћани! Већ много година антихристова власт мучи нашу Мајку-Отаџбину, Велику Русију, желећи да буквално гвожђем ишчупа из руског народа његову руску душу, не би ли га претворили у покорно стадо. Народу се одузима све што је руско! Руска савест, руски православни начин живота, славна руска прошлост, па и само име Русије. Ипак, антихристова власт највише мрзи руску Православну Веру, јер та Вера представља последње и највеће упориште и тврђаву Руске Ствари. Та је тврђава помогла Руском народу да током своје хиљадугодишње историје одоли највећим невољама и искушењима, и да Руску Државу развије у највећу Државу на читавом свету.

 

Од самог почетка комунистичке владавине над Русијом разбојничка банда у Кремљу није престајала са прогонима Вере. Током година црвене пошасти Црква Христова у Русији просијала је јаче од сунца безбројним збором свештеномученика – епископа, монаха, јереја и световњака који су од руку црвених примили непропадљиве мученичке венце за Светло Име Христово. Осим ових пострадалих, и други, исто толико храбри исповедници вере, чаме у многим затворима и у прогонству.

 

Данас је пред лицем нарастајућег народног гнева антихристова власт повела "последњи и одлучни бој" против Вере Христове. Православни хришћани: Устајте сви против власти црвеног антихриста! Не слушајте ничије позиве на помирење са њима, ма од кога ти позиви долазили. Нема мира између Христа и сатане! Влашћу која ми је дата од Бога ослобађам све верујуће од заклетве коју су дали самозваној влади, јер хришћани нису поданици сатане. Влашћу која ми је дата од Бога благосиљам свако оружије које се диже против црвене сатанске власти и отпуштам грехе свима који су у редовима устаника, или као усамљени осветници, положили главу за Христову и Руску ствар."

Митрополит Антоније (Храповицки)

1930.