РОК ПРОТИВ КАПИТАЛИЗМА!

ПОЛИТИЧКИ ВОЈНИК - Дерек Холанд

УВОД :

Текст Политички Војник је први пут објављен пре више од двадесет година, у енглеском граду Хандигдону. Изванредан пријем на који је наишао међу националистима у Енглеској наставља се, на велико изненађење аутора, до данашњег дана, међу новом генерацијом припадника Треће Позиције. Овај успех није ограничен само на Енглеску, већ је нашао свој пут до многих земаља западне и источне Европе, у којима су снаге револуцинарног национализма текст прихватиле као својеврстан допринос традиционалистичкој идеји Живота и Борбе.Иако је током година текст доживео више издања, основна порука Политичког Војника остала је непромењена: а то је да нам је надасве потребан суштински заокрет у ставу према борби, према животу, према судбини; да неће и не може бити било какве озбиљније промене у правцу којим сада иду народи Европе, док се Нови Човек , способан да осмисли и оживотвори нови друштвени поредак, не појави попут дива на хоризонту. Тај нови друштвени поредак неће бити изграђен на ставкама каквог новог, апстрактног политичког манифеста, већ на истинитим и животворним принципима вечитог Божјег закона. Ако немамо искрену веру да је такав Циљ апсолутан, непроменљив и ванвремени, онда идаље пристајемо на издају – издају од стране партија и политиканата, од стране оних који раде за лажљиве медије, оних који су хипнотисани шаренилом либералне демократије.Нови Човек, стога, није тек препрека већ, заправо, једина алтернатива сигурној издаји. Нови Човек је гласник новог друштвеног поретка, али настанак Новог Човека, у овим преломним временима наше историје, није једноставна и спонтана ствар. Превише људи погрешно мисли да могу јавно заступати наше вредности, а приватно водити живот дегенерика. При том не мислим на природну склоност човека ка греху већ на одбијање да се призна постојање Греха у нашим животима и на одсуство жеље да се Грех савлађује у тешкој и доживотној борби. Без ове свести о греху и контрадикторним животом између наших јавних ставова и понашања у приватности, ми идемо путем лицемерства који води ка обмани и издаји. Стога је Нови Човек, надасве, моралан човек, јер само такав он поседује дубоки унутрашњи мир и самопоуздање, што му омогућава да се супротставља свету, светским силама и силницима, без страха од смрти.Било је коментара да Политички Војник позива на стварање светих ратника. И то јесте тако. Шта је спорно у том захтеву? Тачно је да су за његово испуњење неопходни огроман напор и посвећеност, али резултат је таквог труда итекако вредан, јер светац тежи циљевима који су истинити и добри, а прибегава начинима који су честити и храбри. Какав је то борбени политички активиста ако не тежи ономе што је истинито и добро, честито и храбро? Неки на то одговарају да је политика “исувише прљава” да би такав циљ био могућ. Истина је да је политички живот у нашим земљама постао гадан преко сваке мере, али ако се чврсто држимо онога што је истинито и добро, честито и храбро, могуће је издићи се изнад постојећег политичког брлога у коме се скрнави наше европско наслеђе. Уосталом, ко жели да следи или верује политичару, активисти који лаже своје саборце, вара своју супругу или девојку, који циљеве подешава према сопственој похлепи и опортунизму? Због тога, Нови Човек мора да светли као сјајни светионик у бескрајном мраку: својим речима, својим делима, својим држањем. Чистота Мисли и Акције је нарочито потребна у начину на који водимо борбу за наше вредности. Национални фронт, организација под чијим покровитељством је давне 1984. објављено прво издање Политичког Војника, нестала је у међувремену са политичког пејзажа Велике Британије јер је побркала Идеју са Средством. Идеја долази из духовног света, док Средство ствара човек, и зато се оно увећава или смањује зависно од способности да правилно изрази и оствари Идеју. Идеја остаје чиста чак и када се Средство поквари и пропадне. Истина заувек остаје истина, чак и у друштву лажова. И зато, Средство постоји једино да би служило Идеји; када оно престане да извршава тај задатак, зарад Идеје га треба одбацити.У овом времену свеопште декаденције и дезинтеграције, више је и хитније него икада пре потребно створити Новог Човека, Политичког Војника. Истина и истинске вредности не само да нестају из вида, већ постају несхватљиве све већем броју наших сународника, а то је последица заражености света либерализмом сваке врсте. Ако Политички Војник не устане и не посведочи Истину, ако не укаже на истинске вредности, а ко ће? Каква будућност онда чека наше породице, наше народе и нашу културу? Суочен на сваком кораку са неправдом и експлоатацијом, просечан човек обично мрмља: “А шта ја ту могу?” Одговор је застрашујуће једноставан: БОРИ СЕ! Раскрстите већ једном са бескичмењаштвом и кукавичлуком који одликује наше доба. Развијте заставе Истине, Јунаштва и Пожртвовања. Будите Ратници и духовни Подвижници, као и ваши Преци, у чије време је ваша земља била достојна љубави и поштовања. Живите свој живот да би и други могли живети, и живите узвишено. Започните Свети Рат који ће очистити вашу душу, прочистити ваш ум и једном за свагда одагнати издајнике и кукавице из наших редова! Борите се храбро, са чврстом одлучношћу и веселим срцем – до Коначне Победе!

Аутор

ПОТРЕБА ЗА ПОЛИТИЧКИМ ВОЈНИКОМ :

“Када се нација диже, спремна да се у ревности бори за своју слободу и достојанство,увек је мањина та која запали пламен те ревности.” – Освалд Шпенглер

У борби против сила Зла, које читаву планету потапају у океан Прљавштине, Покварености и Издаје, на првим се борбеним положајима налазе разни националистички покрети Европе. У Британији је дуго времена најорганизованију снагу представљао Национални фронт (НФ), али је чак и он седамдесетих година прошлог века начинио пуно основних грешака у погледу тога шта је заиста неопходно за оздрављење наше земље. Предмет дискусије увек је било то: где и када треба организовати марш; да ли треба изаћи на ове или оне изборе; шта урадити да би смо поправили свој “имиџ” у јавности. Ове дискусије биле су корисне колико и расправа о томе ко ће заузети лежаљку на палуби Титаника! И мада је захваљујући тим активностима име Националног фронта постало шире познато, чињеница је да за сво утрошено време, свим утрошеним новцем и енергијом, ми нисмо успели да спречимо долазак нити једног имигранта; нисмо спречили затварање нити једне фабрике; нисмо зауставили физичко и духовно силовање наше Отаџбине.Наш неуспех је био једноставан, али пресудан. И мада су програмске смернице, доктрине и активности важне за укупно политичко деловање, оно што нам је заправо најпотребније јесте – Нови Тип Човека који ће сваки дан живети начином живота достојним националисте, који ће бити као звезда водиља или надахнуће људима који га окружују, а који очајавају у овој садашњој ситуацији. Све искомпромитоване странке и истрошене организације већ деценијама нашем народу нуде разне доктирне и програме, и то са каквим резултатом? За просечног Британца, по чему се НФ разликује од других? Ако желимо да постигнемо прави успех, морамо се усредсредити на суштину ствари: нашем народу је као пример потребан неко ко живи по ономе што проповеда. Такав пример ми зовемо Политичким Војником.Али шта уствари представља Политички Војник?Ако погледамо у најславније периоде европске историје, лако можемо пронаћи тип људи који оличавају или изражавају дух који је нашем народу данас тако потребан. Древна Грчка је имала Спартанце, а Стари Рим своје центурионе. У средњовековној Европи било је хришћанских витезова чија је посвећеност идеалима аскетизма и јунаштва била тако позната, широм Истока и Запада, да се чак и данас “витештво” сматра најпозитивнијим личним владањем.У претходном (двадесетом) веку најистакнутији пример политичког војинства јесте румунска Гвоздена гарда, илити Легија Светог архангела Михаила, која је основана и уобличена генијем Корнелија Кодреануа. Дух којим је овај покрет одисао био је тако снажан, тако прожимајући, да се за кратких 15 година постојања Легије он проширио по читавом народу. Доскора су се комунистичке власти у Румунији жестоко бориле да затру и саму успомену на Легионарски покрет, плашећи се његове духовне и надахњујуће моћи, која је упркос свему и данас живи и нараста.Ако пажљивије погледамо у примере које сам навео, већина читалаца ће лако уочити једну црту која им је свима заједничка: сви они су били ратници, војници. Међутим, било би потпуно погрешно мислити да је овај војнички аспект најважнији, или један од најважнијих. Заједнички именитељ који, и поред очигледних разлика, све ове људе сврстава у исту категорију јесте чињеница да су сви били надахнути духовним и религијским идеалом који је у потпуности одређивао њихове животе. Ништа се није могло испречити између њих и тог Идеала, и зато су били спремни да жртвују све за његову победу. Ако би им, из неког разлога, борба за тај виши Циљ била ускраћена, осећали би да њихов живот више нема исти смисао и важност. Они су били ратници јер је у њиховим грудима горео пламен, који се једино могао угасити са њиховим последњим, самртним дахом. Тај Пламен њихови непријатељи најчешће нису поседовали или га нису разумели, али су га поштовали и њега се бојали. Управо тај пламен, тај горући дух, морамо поново запалити, зарад опстанка наше културе и цивилизације. Ако се покаже да jе такав задатак изван наших способности онда су узалудна сва наша материјална достигнућа, сва наука и техника; сва наша интелектуална величина показаће се савршено бескорисном, јер најважнија ствар у животу јесте сама воља за животом. Ако те воље недостаје у народу, никакви научници ни генијални изуми неће га спасити.Задатак је Политичког Војника да вољу за животом промовише, сведочећи истинску природу живота и живећи у складу са њом, побијајући тако материјалистичка учења по којима је живот случајност и кошмар. Зарад тога, Политички Војник се мора подвргнути духовној револуцији, унутрашњем духовном преображају који ће одредити и усмеравати његов даљи живот. Када то буде постигао, Политички Војник ће бити кадар да правилно расуђује да ли његове акције доприносе Циљу. Постаће човек који не пита: “Шта ја имам од тога?” већ “Како најбоље могу да помогнем?” За таквог човека одређене речи у свом значењу садрже сам смисао живота: част, правда, вера, достојанство, поштење, скромност, саосећање, љубав.Он неће стајати залудно док његов народ тлаче, већ ће похитати у жариште борбе за правду; он ће устати у одбрану своје части и части своје нације, које нечасни настоје да подрију. Он неће губити присебност и достојанство кроз дрогирање и злоупотребу пића, јер зна да ако буде поседовао и чувао своју унутарњу снагу – биће непобедив. Биће поштен у свакој ствари, великој и малој, јер борбени националиста предводи својим примером. Имаће потпуну, чврсту веру у праведност свога Циља; биће човек који ће све своје способности несебично улагати у напредак и благостање свога народа и државе, не прижељкујући никакву награду или публицитет. Остаће скроман, знајући да су његова дела ствар дужности и производ узвишеног начина живота. Ступаће у акцију ради одбране своје прелепе земље од физичког насиља и своје националне културе од затирања. Својим саосећањем покриваће нејаке и убоге, спреман да помогне онима у невољи. Његова љубав биће чиста и постојана, надахнујућа за све који је осете.Политички Војник је човек испуњен Вечним Идеалом, човек који ће у свакој ситуацији делати позитивно и бранити оно што је истинито, добро и праведно. Никада у историји Европе потреба за батаљонима политичких војника није била већа и животнија. Снаге наших непријатеља су немерљиве: банке, комунисти, масони, ционисти, капиталисти. Они имају новац и моћ; владају медијима; контролишући владе управљају војскама; убризгавају корозивне идеје у крвоток нација да би их ослабиле, чинећи нас безвољним и млитавим. И шта ми чинимо да их у томе зауставимо?По неколико хиљада патриота у свакој европској земљи, без новца, без моћи, без утицаја и без медија наклоњених нама. Ми смо Спартанци – Неколицина. Они су Персијанци – Множина. Суочени са овом ужасном реалношћу, већина наших сународника, сагледавши наше могућности, напушта бојно поље, прихватајући “неизбежно”. Али истините су речи Емриса ап Ивана, велшког националног борца из 19. века, који је казао: “Неизбежно није тврђава мудрих, већ скровиште плашљивих”.Политички Војник ову грозну реалност види у потпуно другачијем светлу јер је истовремено идеалиста и реалиста. Идеал је циљ наше борбе, а реализам пут којим проналазимо најбољи начин за остварење тог циља. Политички Војник ће, када премери снагу оружја на обеју страна, схватити да је непријатељ надмоћнији у свему, осим у једној ствари. Тај један изузетак се односи на веру, на Идеал, који је нама дражи од самога живота, и који нас чини неустрашивим и непоткупљивим. Вера која данас у људима представља само жар, политички војници морају разгорети у пламен који ће народе нагнати у борбу за националну слободу, социјалну правду и истински слободну Европу. Политички Војник својим ставом и делима увек служи као узор, као пример својим сународницима које тренутно издаје храброст. Где год да пође, Политички Војник ће свуда подстицати другарство и одушевљење за борбу. Биће као Светлост која потискује границе Таме. Људи ће тражити његово мишљење, требаће његов савет; сабираће се око њега и улазити у борбу чвршћи од челика.Израњавано тело европских нација сваким даном крвари све више, и такав призор само код највећег циника или неког потпуно незаинтересованог не изазива тугу и праведан гнев. Европа, која се некада могла описати као прелепа жена која је свет очарава својим интелектом, својом грациозношћу и ведрином, сада лежи онесвешћена варварским ударцима које је јој наносе хорде у служби Новог Светског Поретка. Само армија политичких војника устаје у њену заштиту. Та војска је мала а њен задатак немерљив, па ипак она се идаље бори. Она неће дозволити да наше наслеђе, култура, традиција и узвишене вредности остану у прашини, изгубљене заувек, због кукавичлука већине. Ова се војска бори за победу, али ако пораз буде пресуда Судбине, ми ћемо га дочекати у бици до последњег човека, са мачем у руци – славећи успомену на наше славне Претке.

ПУТ ДО ПОЛИТИЧКОГ ВОЈНИКА :

“Марљиво приони своме циљу: да свуда и сваким својим делом или занимањем споља будеш слободан и свој господар изнутра, зависећи само од себе а не од других.” – Тома Кемпијски

Наши циљеви и средства су у сагласију, органски повезани и у пракси узајамно зависни. Пошто су патриотски циљеви у суштој супротности са циљевима владајућих снага, и средства се такође морају разликовати. Националисти се не могу легитимно служити методама које црвени или супер-капиталисти користе у настојањима да успоставе своје страховладе, јер би то нанело неизмерну штету борбеном активисти и његовој Борби. Кодреану је, између осталог, и на овој чињеници изградио свој покрет.Узмимо као пример тактику тероризма, коју треба разликовати од спонтаног политички мотивисаног насиља или од нужне ликвидације. Тероризам је потпуно стран националистичкој традицији, јер је његов теоретски и практичан циљ да убиствима недужних унесе страх у обичан народ. Ми одбацујемо такве методе јер настојимо да придобијемо подршку народа у борби за његов бољитак, а такву подршку не могу да траже они који народу наносе зло. Ако тврдимо да волимо свој народ и његову културу, какву би онда улогу у нашој политици могло имати изазивање страха и мржње? Ако тврдимо да је Истина најближа нашим срцима, да ли би онда могли да у својим активностима лажемо и варамо, не скрнавећи при том саму Истину за чију се одбрану и победу наводно боримо? Нека нико не каже да такво понашање и такве методе могу бити у корист Националне Револуције и да ће након ње све бити другачије. Човек који се не држи својих принципа онда када је нејак и када нема шта да изгуби, неће бити способан да се тих принципа држи ни када буде стекао моћ и када може да изгуби све. На муци се познају јунаци, каже народна пословица, и то – као националисти – морамо вазда имати на уму. Путеви којима иду наши противници воде до настанка слугерањских држава као што су САД или некада СССР. Ми бирамо другачији пут, јер тежимо држави која је слободна и изграђена по начелима револуционарног национализма.То свакако не значи да у својим акцијама не можемо бити дискретни или домишљати – баш напротив. Најлакше би било напустити наше принципе и вредности под изговором да околности то намећу. Међутим, довољно је само једном начинити компромис и већ смо на стрмој падини која води у Издају. Неопходна је снага карактера, морална чврстина и издржљивост, да би се одупрли непријатељу који нам сугерише “лакши” пут. Стога наш пут није нимало лак. Он је напоран, аскетски, натопљен крвљу, знојем и сузама. Али ако са тог пута скренемо, тога дана ћемо се одрећи револуционарног национализма.У прошлости се постојање ратничке елите подразумевало и схватало као део свакодневног живота, али данас, у најбољем случају, оно представља романтично сећање. Стога морамо схватити да се од људи као што сте ви – читаоци овог памфелта – очекује да буду политички војници и предводе борбу. Неки од вас ће се подсмехнути оваквој идеји. Неке ће таква идеја уплашити. А неки од вас ће признати да тавке улоге нису достојни. Па ипак, Божија промисао или Судбина изабрала је да се ви и ја морамо прихватити тог страховитог задатка. Наши Преци су много пута били у сличној ситуацији и зато ће нас дух, који нас повезује са њима, терати напред. Испуњени тим духом ми ћемо уздигнути заставу Слободе и пркосити свима који се у својој глупости усуђују да провоцирају гнев ове нације.А ако одбијате да будете ратници, на кога наш народ онда може да рачуна? На оне “надуване” или оне у “бесним” колима? На оне који стварност траже у научној фантастици или у хериоину? На оне који пуно причају али којима је тешко да одвоје који динар или пар сати за неку активност? На лажне патриоте, буржујске лењивце, којима су уста пуна родољубља али нису спремни да “угрозе” свој “углед” који уживају код комшија и пријатеља? Никоме није стало до борбе, али дужност зове. Они који своју дужност не прихватају су напросто кукавице. Политички Војник свога непријатеља поштује, а издајника и дезертера – презире. Да ли ћете моћи да погледате у очи своју децу, када им украду права стечена рођењем, и кажете им да сте учинили све што сте могли?
Ако претпоставимо да поседујете потребну храброст и искуство, како ћете постати националиста-револуционар? Два политичка војника не могу бити иста, иако по природи ствари имају много тога заједничког. Разлика међу њима потиче од њихових личних врлина и слабости. Али та разлика не мора да представља проблем, ако је окренемо у своју корист, јер свака ефикасна армија се састоји од различитих типова људи. Па ипак, команданти без војника су бескорисни исто колико и војници без команданата. Неки од вас ће се доказати као вође, други као ратници, али свакоме од вас припада важна улога у нашој националној борби. Пут до Политичког Војника, његов настанак, подразумева крст који треба понети на сопственим леђима. Подразумева терет који треба носити кроз муку и борбу, да би смо временом стекли потребне врлине. Они који теже физичкој кондицији добро знају да се она не стиче лако већ захтева мукотрпни рад и упорност. По овом универзалном правилу, ни “фотељаши” и умишљене вође не могу постати политички војници.Развојни пут Политичког Војника је по свом редоследу једноставан и логичан. Најпре себи поставите лакше циљеве, који ће вам, када их остварите, пружити самопоуздање и вештину за озбиљније задатке. Најважније је да од самог почетка будете искрени према себи, јер ако то не можете, никада нећете бити искрени ни према саборцима. Осамите се и након периода озбиљног самопреиспитивања саставите списак својих врлина и слабости, избегавајући крајности прекомерног критицизма и самовеличања. Када то урадите, одаберите једну врлину коју можете развијати и унапредити, и једну своју слабост или рђаву навику коју би требало да искорените. На папиру то изгледа прилично лако, али у стварности то је борба титанских размера. Биће тренутака када ћете мислити да све иде добро, а онда ћете изненада “пасти на главу”, враћајући се старим навикама. Али тада не треба да одустанете или дозволите да вас неуспех обесхрабри! Ако сте пали, поновним устајањем и даљом борбом изградићете самодисциплину и стећи вољу да успете упркос свему. Само онај ко познаје тугу може истински познати срећу. Па тако, само ако познате горчину пораза бићете у стању да истински цените успех. Ако, дакле, не можете победити себе у малим стварима, показаћете се потпуно бескорисним у борби са непријатељима вере и Отаџбине. А када за коју годину ситуација постане још гора, а репресија насилна, систематска и тотална, желећете да знате да ли можете да рачунате на своје другове у борби и они ће желети да знају да ли могу рачунати на вас. Душевни мир, који то узајамно поверење производи, од изузетног је значаја.Дозволите да вам дам неколико конкретних идеја одакле почети, али имајте у виду да су то само неки од општих примера.Да ли често гледате телевизију? Ако гледате, скратите време које беспотребно губите излажући се непријатељској пропаганди. Време користите конструктивније, на начин који доприноси нашој национал-патриотској борби. Прочитајте књигу или часопис. Отиђите на село или се прошетајте парком и уживајте у чарима природе. Поделите који летак више или помозите дистрибуцију патриотског часописа. Организујте трибину у вашем месту, чија се тема уместо политике може тицати и локалних животних проблема.Да ли волите да попијете три или више пива за вече? Смањите на једно или два пива; не само да ће вам остати више новца који онда можете уложити у неку патриотску активност, већ ћете поправити и своје здравље. Сем тога, ако се већ угледате на славне витезове, они нису били познати по пивском стомаку, зар не?Ако сте пушач, најбоље је да оставите цигарете или барем ту штетну навику сведите на минимум. Пушењем само подржавате тајкуне и уништавате своје здравље. Биће тренутака када ћете морати да се крећете брзо, па ће они који то не могу, јер су уништили своја плућа, морати да плате цену!Они који често иду на утакмице или у провод мораће да науче да правилно одреде приоритете. Наравно, свакоме од нас је понекад потребан одушак, али упамтите: ако наша нација изгуби шансу за опстанак, нећете још дуго бити у прилици да се забављате.Ако нисте навикли да читате и учите, ту ћете навику морати да стекнете. Као што стара пословица каже: знање је моћ, и што више будете знали – бићете већа опасност за Систем. Посећујте занимљиве трибине и предавања, научите како се праве ефектни леци и плакати, научите како да се обратите људима и на најбољи начин објасните наше идеје. Стичите знања из електронике и механике, учите фолклор или се активирајте физички: вежбајте теговима или тренирајте неку борилачку вештину. Постоји милион начина да унапредите своја знања и способности, што ће вам пружити сатисфакцију а бићете кориснији Циљу. За коју год активност да се одлучите, будите истрајни. Седећи и не радећи ништа ви чините оно чему се моралне наказе у Скупштини надају – олакшавате им њихов издјанички посао.Ви који сте вољни да учините неопходне жртве да би постали политички војници, мораћете да развијете извесне врлине:

• СТРПЉЕЊЕ – зато што је за прелаз до Политичког Војника потребно време и велики труд, па се не може постићи за пар недеља или пар месеци. Рад на себи траје цео живот, ако нам је циљ Савршеност.

• СМИРЕНОСТ – јер ће под све већом државном репресијом опстати само они хладне главе, смирени и прибрани, а не паничари и непромишљени.

• САМОДИСЦИПЛИНА – зато што они који владају собом, владају и ситуацијом. Поседујте снагу која се не види, али коју могу да осете и ваши саборци и противници.

• ДУХОВИТОСТ – јер живот није бајка, али није ни вечити кошмар. Помало је и једно и друго. Ако чувате ведрину духа и развијате способност да се нашалите на свој рачун, расположење којим зрачите за непријатеља биће неподношљиво.Моћ смеха је у томе што може да разобличи сву немоћ смрти. Смех је израз снаге која нас чини непобедивим, јер нам изван смрти наши непријатељи не могу ништа. Стари Келти су ову снагу преточили у изреку која гласи: “Бори се и прихвати смрт као нужност, јер јуначка смрт је победа и ослобођење душе”. Мало је тога остало да се каже док се свако од вас суочава са пресудним избором: хоћеш ли постати раволуционарни ратник који се бори за националну слободу, или кукавица која се ропски клања Систему?

НЕКА КУКАВИЦА ПОГНЕ ГЛАВУ ОД СРАМОТЕ.
НЕКА РАТНИК ЗНА ДА ЋЕ ЗА СВОЈ САМОПРЕГОР БИТИ НАГРАЂЕН.

ЛЕГИОНАРСКА ЗАКЛЕТВА :

Након погибије румунских легионара, Јона Моте и Василеа Марина, на фронту Махадахонда, у Шпанском грађанском рату, Корнелије Кодреану, вођа Легионарског покрета, наложио је да сви водећи чланови покрета дају следећи завет. Он може и треба да послужи као пример политичким војницима који данас воде немерљиву борбу против Новог Светског Поретка.

ЗАКЛИЊЕМО СЕ:

1. Да ћемо живети у сиромаштву, одричући се жеље за материјалним богаћењем.

2. Да ћемо живети строгим и напорним животом, остављајући сваки луксуз и комфор.

3. Да ћемо избегавати искоришћавање човека.

4. Да ћемо се непрестано жртвовати за своју земљу.

5. Да ћемо свом својом снагом бранити Легионарски покрет од свега што би га могло повести странпутицом компромиса, и од свега што би могло да снизи његове моралне стандарде.

Живела смрт!

Текст преузет са Форума

Српске Крв и Част Дивизије

I.S.D. Memorial 2009.

Књига изабраних текстова Дејвида Лејна

Издање Национал Социјалиста из Санкт Петерсбурга,

које се појавило ових дана. У питању су изабрани

текстови Дејвида Лејна. Књига кошта 200 рубаља,

а можете поручити на: 282812@gmail.com

Сви приходи од продаје иду за револуционарне

активности руских другова.

ALERTA, ALERTA, ANTIFASCISTA!!!

Протест чешких другова

Чешки другови из Радничке странке,

уз подршку словачке браће из организације

Slovenská pospolitosť одржали су

протестни скуп због неправедног хапшења и

осуђивања друга Властимила. Јак пљусак је

пореметио план о протестном маршу,

па је скуп одржан на самој

железничкој станици Свитава.

Социјализам - Helmuth Stellrecht

Социјализам значи: "Опште интерес је важнији од интереса појединца".

Социјализам значи: "Немој мислити само на себе, већ мисли на све, на људе и државу".

Социјализам значи: "Никоме подједнако - свакоме његово".

Ове реченице разјашњавају оно што називамо "немачким социјализмом". Онај ко не живи по њима не може се назвати немачким социјалистом. Реченица "свакоме његово" побија масу - слоган марксизма и мења га са појмом "друштво". Свако друштво настаје око вође. Вођа је центар овога реда који се формира око њега. Неколико ових вођа чини већу заједницу, која стоји око свога вође. Све настаје одоздо на горе и обликује се као пирамида која се завршава са Фирером Рајха. Сва друштва су повезана у целину која чини народну заједницу. Она нераскидиво веже особу ка особи, вођу ка вођи. Она не даје свима исто или једнако, али свакоме даје његово. Народна заједница ствара социјалистички народ у социјалистичкој држави. Свако има свој задатак у друштву, задатак који му се даје према његовим способностима. Никад немају сви исти задатак, него свако свој. Задатак даје место појединцу у друштву, а ако изврши свој задатак он добија поштовање других. Оваква друштва настају у јуришним трупама, топовским батаљонима, подморницама и SA одредима. Чврсто повезани, заувек заједно, схватајући једно друго, заједно до краја, предани заједничком циљу. Снага настаје у таквим друштвима, а из таквих друштава настају државе. Ми желимо такво друштво у Немачкој да би могли опстати неуздрмани наспрам онога што би нас једанпут могло угрозити. Масу покорава друштво. Друштво свакоме даје његово, свакоме његов циљ и његов задатак и на крају сви имају исти циљ - народну заједницу у новој држави.

Helmut Stellrecht

Glauben und Handeln

1943.

Стоп полицијској репресији!

Спонтане демонстрације словачких другова

против полицијске репресије над националистима.

Рудолф Хес - меморијал

Препоручујемо Вашој пажњи две

компилације у славу Рудолфа Хеса,

а које су приредили другови са Р-радија.

На сајту http://www.r-radio.org/

ћете наћи линк за скидање

обе компилације.

Ultras not reds!

http://www.ultrasnotred.blogspot.com/

Основи органске економије

Ми сматрамо да је криза капиталистичког система колико год економска још више морална. Све да је овај систем успео економски, он ни тада не би оправдао свој опстанак, јер би тај успех био извојеван по цену срозавања човечије личности. А ни један социјално економски систем који постизава материјалне успехе на рачун достојанства човека не заслужује да се одржи. Јер, напослетку, није циљ човечанства само да осигура стомак него оно има да испуни узвишенију мисију у свету. Испуњење те мисије не може загарантовати ни један систем који је материјалистичке орјентације, па звао се он капитализам или социјализам који представља само наличје исте материјалистичке монете чије је лице капитализам.
Постулату истинске човечности није удовољио капитализам ни либерална демократија који служе само класи повлашћених, а маси подвлашћених дају неке илузорне политичке слободе; не може му удовољити ни марксизам који са својом историјско-материјалистичком орјентацијом у исту принципијелну грешку као и капитализам: не поштује човечију индивидуалност, него од човека ствара број, а од друштва механизам без душе.
Праву човечанску и културну мисију може испунити само онај социјално-економски и политички систем који даје маха пуном развитку и усавршавању индивидуалних вредности. Такав систем се може оснивати само на задружној идеологији. Задругарство, како га ми схватамо, не представља само један покрет, који малом сопственику треба да пружи економско-техничка премућства великога газдинства. Задругарство то је нови поглед на свет, у коме уместо безобзирног међусобног искоришћавања и борбе до истраге класа, долази братство, љубав и пожртвованост, у коме материјални напредак није сам себи циљ него средство да би човекова личност дошла до свог пуног израза.
Противно капитализму и осталим материјалистичким системима задругарство и задружни систем оспособљавају цео народ, сваког појединца и све друштвене редове за велика и позитивна дела.
Овај систем облележавају: праведно опорезивање, рационална измена добара, прелаз из разбијене, анархичне и несоцијалне привреде у планску и организовану привреду, социјализација великих предузећа која служе општим потребама, растерећење администрације и увођење реда у државним финансијама и правилно решавање свих друштвених и привредних проблема уопште. С друге стране тај систем сузбија и онемогућује свако богаћење посредовањем, несолидном трговином или искоришћавањем положаја намештеника или службеника, спречава корупцију, уништава зеленаштво, не допушта непоштену конкуренцију и отимачину и не дозвољава неспособним и нездравим елементима да избију на површину у јавним пословима.
У задружној држави доћи ће до пуног и правог израза најјачи, најбројнији и најздравији елемент нашег друштва, а то су земљорадници.
Село и сељачки дом је оно бистро врело, онај непомућени извор из кога извире целокупна снага нашег народа, његова неисцрпна енергија, животна способност и воља за животом, његова расна чистоћа, његова друштвена, правна и религиозна схватања, његов неизметнут морал и етика. Па кад је то тако, онда и најобичнија памет захтева да се сва државна акција и рад упути да се то животно врело нације осигура и обезбеди од сваког замућивања и пресушивања и да се његова биста вода разлива и натапа сваку ћелију националног организма, као што крв доноси снагу и храну организму једне индивидуе.

Привредни план код нас мора посветити пажњу у првом реду правилном развитку села

Под планском привредом ми подразумевамо систем у коме су сви делови органски повезани у једну целину. У том систему врховно вођство привреде поверено је заједници, али не путем диктатуре одозго. Изграђивањ привредног плана препушта се поједниним привредним групама, а држава има да каже само своју завршну реч, да коригује и доведе у склад са интересима целине све дивергенције група.
Планском привредом долази се до једног органског система у коме не владају суверено неки надувани апсолутни економски закони , него воља зајенице. У таквом систему загарантована је правилна функција свих делова уколико није у противности са интересом целине. Економске групе се узајамно допуњују, не допушта се хипертрофија појединих друштвених органа на штету других. У таквом систему, у центар догађања ступа човечија личност, а техника и економија имају да служе њеном усавршавању.
Наша Отаџбина се налази тек у почетцима капиталистичког развитка. С друге стране, та околност чини да ће се прелаз на планску привреду код нас обавити са мање потреса него у чисто капиталистичким земљама.
Потреба привредног плана код нас не само као социјално-економски постулат него тај план захтевају и интереси здравог националног развитка. Страни елеменат у нашој привреди, услед либералистичког вршљања добива све више превагу над домаћим и наша Отаџбина добива све више изглед колоније страног капитала.
Планска привреда посматра целу народну економију као целину у којој посебне интересе појединих привредних група треба координирати у интересу заједнице. Пошто код нас пољопривреда, односно сеоска економија сачињава основу народне привреде, а сеоски мали поседник камен темељац нашег националног друштва, природно је да сваки привредни план код нас мора посветити пажњу у првом реду правилном развитку села. Тим пре што се у том погледу досадашње грешке данас свете.

У питању је одржање народне привреде према навали страног капитала

Заведени либералистичким доктринама, које су никле на туђем терену, под сасвим другим приликама, ми смо пустили да ствари иду како иду, па смо се наједном нашли у положају колоније у којој господари страни капитал. Ту већ нису у питању интереси средњег сталежа према интересима пролетеријата, него је у питању одржање целе националне привреде према навали страног капитала коме су остављени на милост и немилост не само сељак и градски мали привредник, него у првом реду баш радник-пролетер. Ми несмемо дозволити да се под видом некаквог фиктивног "напретка" врши национално осиромашавање и деградовање на степен парија.
Ми нисмо за петрифицирање привредних облика, али смо још мање за анархију у којој се врши тзв. привредни напредак. Нека остане приватна иницијатива као мотор, али се не сме дозволити да поједници одређују и ток и правац привредног и социјалног развитка. Ту функцију треба да врши заједница која ће све приватне иницијативе каналисати и координирати у великом интересу заједнице. На тај начин неће се моћи догодити да преко ноћи нестане једног друштвеног реда са позитивним националним и етичким вредностима, док се сходном друштвеном политиком за тај друштвени ред не нађе еквивалент, ако је већ та промена у интересу општег напретка.
Пропадање данашњег средњег сталежа мора се у националном и етичком интересу запречити све дотле док се не створе услови за једну индустријализацију у којој ће се радник уздигнути на достојан животни стандард и у којој ће он постати конструктиван члан националне заједнице. А то се неће никад постићи у данашњем либералном, механичком економском систему него само у једном органском систему у ком ће заједница вршити коректора и регулатора. Као и друге реформе ово тражи промену целог система.

Оцена вредности рада има да се заснива на стварној активности и корисности

Сваки појединац као члан заједнице има пуно право, да развија своју корисну делатност и заједница му то мора обезбедити. Кад она то чини не ради то због њега него због себе. Исто тако свако је дужан да ради према својим способностима и према потребама заједнице. Непоштовање ових начела доводи до нездравих односа, нарочито ако су још уз то активни социјални типови запостављени, што није редак случај.
Ново друштво, засновано на савременим начелима правде и социјалне свести има да онемогући такве односе и да искључи од сваког утицаја све непродуктивне као и несоцијалне типове. То ће служити само усавршавању и напретку заједнице и значиће препорођај целог друштва. Оцена вредности и права има да се заснива на стварној активности и корисности. То све има и своје етичко значење. У томе лежи најснажнија предохрана од сваког паразитизма и опасне корупције. Тако се може обезбедити правилан друштвени развитак и спречавати свако искоришћавање и неправда.
Проблем рада се не може решити само са уског гледишта односа послодавца и најамника, него решење тражи измену друштвених односа у корену, означујући објективно мерило за вредност и улогу човека у друштву. Оваквим схватањем се заиста штити прави човек и поставља се цело питање на право место.

"ЗБОР", бр 8, 1935.

MADRID ANTI-ANTIFA

Градска герила (прилагођено)

Ако смо у праву када кажемо да је јеврејски империјализам (ционизам) тигар од папира, те да стога може бити потпуно поражен, и ако смо у праву са својом тезом да је победа над ционизмом сада и могућа, јер се борба води на све четири стране света, резултат те борбе је фрагментираност снага ционизма, те га та фрагментираност чини слабим - ако је ово тачно, онда нема потребе да одбацимо или дисквалификујемо ниједну државу, ниједан регион у анти-ционистичкој борби зато што су снаге револуције тамо слабе или зато што су силе реакције снажне.
Као што је погрешно обесхрабривати снаге револуције потцењујући њихову снагу, исто тако је погрешно предлагати им започињање сукоба без циља, улазак у сукобе у којима ће бити уништени. Идеја градске гериле потиче из Латинске Америке. Овде, она може значити само једно: једини могући револуционарни метод учестовања наших слабих револуционарних снага. Градска герила почиње схватањем да неће бити утегнутог војничког марша, како многи такозвани револуционари замишљају да ће повести људе у битку.
Герилом се постаје схватањем да у тренутку када дође до оружане борбе, биће сувише касно за припреме; да у земљи где је потенцијал за насиље велики и где су револуционарне традиције заборављене и слабе као што су код нас, неће бити - без револуционарне иницијативе - ни жеље за револуцијом када услови за револуционарну борбу буду бољи него што су данас - што ће се несумњиво и десити као неизбежна последица развоја касног капитализма. Градска герила је логична последица деловања система; једини и несумњиви одговор на кризу законодавства и на законе силе; спремност на борбу свим оним средствима који је систем одабрао у покушајима да уништи своје противнике. Градска герила је заснована на разумевању чињеница уместо на хваљењу тих истих чињеница.
Герила може конкретно да агитује и пропагира, што је и основа политичке активности. Градска герила може конкретизовати своје акције тако што ће извршити експроприацију оружја и новца. Градска герила може заобићи државну забрану националистичког активизма подземном организацијом. Градска герила је оружје борбе против система. Градска герила означава оружану борбу, потребну до нивоа који ће зауставити полицију у неселективној употреби оружја и силе, зауставити правду засновану на либерално-демократским основама. Градска герила значи не допустити бити деморалисан насиљем система. Циљ градске гериле је напад на државни апарат силе и онеспособљавање, уништавање мита о нерањивости система.
Градска герила претпоставља постојање, већ изграђеног, илегалног система, другим речима станова, оружја, муниције, аутомобила и папира. Оно што сматрамо значајним је да онај који се одлучи за оружану борбу мора имати неко политичко искуство. Они који су се придружили револуционарној националистичкој акцији, не схватајући могуће последице боље би било да се не упуштају у нешто из чега се не може изаћи. У нашем основном концепту, планирана је комбинација активности градске гериле и легалног рада на терену. Оно што смо желели је да свако од нас ради паралелно унутар постојећих националистичких група на радним местима и на локалном нивоу, учећи, помажући, прикупљајући искуства. Међутим, постало је јасно да овакав концепт није могућ. Овакве групе су под таквом блиском присмотром полиције, а њихови се састанци, распореди и садржаји дискусија тако добро прате, да је постало немогуће учествовати у раду без опасности да се буде шпијуниран. Научили смо да је немогуће комбиновати легалну и илегалну активност. Постати урбана герила претпоставља да је појединцу јасна сопствена мотивација, да је имун на насилне методе ситема, сигуран од свих застрашивачких и злочиначких метода које користе против револуционара, све те глупости које само они могу да схвате и објасне, и да све то нема никаквог утицаја на нас...

ХРАСТ, символизам

Символизам, сачуван у народним обичајима, преображава теургијски многоструке облике испољавања богатства живота у култури, науци и политици. Наш народ који је живео кроз богатство својих обичаја и обреда, остао је чувар, како истинског Православног Хришћанства, тако и универзалне архајске монотеистичке (адамовске) прарелигије.
Као Јевреји кроз старозаветни закон, сви народи су припремани за пуноту Откровења кроз своје националне вере, али су временом губили сећање на ту првобитну Баштину, због чега долази до цепања на хришћанско и паганско, национално и верско. Код Срба тог расцепа нема јер директно у хришћанској Цркви живи примордијална Адамовска религија (о овоме погледати код следећих аутора: Рене Генон, Мирча Елијаде, Лазар Милин или Александар Мењ).
Најбољи пример за ово је поштовање храста који је символ, праобраз Христа пре Христовог рођења. Не само што је велика етимолошка сличност речи храст, Христ и Крст, већ је и највећи међу Србима - Свети Сава добио име по храсту – Растко. Ово свето дрво, за које се у Фрејзеровој “Златној грани” каже да су га све главне Аријевске расе у Европи обожавале као врховно божанство, не само да није прогањано од стране наше Цркве, већ пред србским храмовима, на свако Бадње вече, гори свети пламен од овог дрвета. Оно што се код Срба некада подразумевало, данас мора да се објашњава у свету у коме се срушио смислени поредак. Тврдити да је вера старих Словена права, а Хришћанство страна вера код Срба, било би као тврдити да је за градњу моста довољна основна школа, а факултет непотребан и онај који то тврди је заиста на духовном нивоу основца.
Срби имају унутарњи (езотерични) доживљај вере кроз Православно Хришћанство, а као спољни (егзотерични) аспект држе древне обичаје чији је симбол осовина света – храст (Ygraddsill код нордијаца). Вера без обичаја рађа фанатизам и лудило, а обичаји без вере су испразна глупост која води у атеизам. Вера и обичаји заједно рађају непобедиву религијску, митску и историјску свест о теургијском смислу човековог постојања.

РЕКЛИ СУ О ЦЕРСКОЈ БИТЦИ:

Војвода Радомир Путник:

„... Наше трупе су 17, 18. и 19. августа пристигле и предузеле снажну офанзиву јачом снагом преко Цера. Већ 18. августа предвече, према великим непријатељевим губицима и према сјајним успесима појединих наших јединица, осетило се да непријатељ малаксава и да се његови изгледи на успех све више смањују.Победа је извојевана 19. августа. Непријатељ је био разбијен и повлачио се на целом фронту. Ово повлачење се код појединих колона претворило у право бекство.Наше су трупе 20. и 21. августа гониле непријатеља који се непрестано повлачио у нереду, остављајући за собом топове, муницију, пољске болнице, слагалишта хране...Непријатељ је имао огромне губитке; читави су му пукови уништени... Огранци Цера и Иверка прекривени су његовим лешевима. Број заробљеника, који се још једнако прикупља, такође је велики.У свом повлачењу непријатељ нам је оставио знатан ратни плен: преко 50 топова и хаубица, 86 муницијских кола, 3 пољске болнице, 1 санитетску колону, доста телеграфског материјала, пионирског алата, велики број коња и коморских кола, 6 вагона хране, 7 пољских кухиња итд.“

Војвода Степа Степановић:

„Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су она места која је својом поганом ногом оскрнавио...Највећи терет битке понела је Комбинована дивизија, а највећу славу добили су они њени горостасни јунаци који 3. (16) овог месеца — првог дана битке пред зору — онако силно ударише на Церу непријатеља по челу и тим га ударцем толико збунише, да унеше страх и трепет у његове редове...Битка је почела 3. (16.) овог месеца (и трајала четири дана) на свето Преображење — онога дана, када су аустријски ђенерали по свом обећању, требали предати бечком ћесару Ваљево — победа је коначно добијена 7, 8 и 9. (20, 21. и 22) августа, када су победоносне трупе ове армије гониле побеђеног и посрамљеног непријатеља и косиле његове редове где год су стигле, заробљавајући га и пленећи му оружје и спрему. Данас 9. (22) августа то је гоњење завршено пребацивањем и последњих непријатељских остатака преко Дрине...У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима Друге армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине, китећи своје заставе славом која ће сијати док српства траје.Позивам јунаке Друге армије да сви заједно узвикнемо: Слава церским и иверачким јунацима!“.

Маршал Француске Жазеф Жофр, врховни командант снага Антанте:

„... Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени са сигурним просуђивањем, са слободом духа и снагом који испољавају мајсторство српског командовања — заслужују да заузму сјајно место у нашим стратегијским студијама.“

Непријатељи о војничким врлинама српских ратника са Цера

„... Ја сам сматрао и сматрам их (Србе) још као војнички најјаче од наших непријатеља. С малим задовољни, вешти да се снађу, лукави, изванредно покретљиви, врло добро вођени, распаљени за борбу мржњом и одушевљењем, они на наше трупе остављају јачи утисак од Руса, Румуна и Италијана“.

Аустроугарски генерал Алфред Краус, командант корпуса у церској и колубарској битци, у своме делу „Узроци нашег пораза“

„... Том нашем надирању убрзо је непријатељ — Шумадијска дивизија препречила пут. Људи те дивизије, која нам се одупре, били су прави узорни и неупоредиви војници. Иако су они већ по трећи пут у рату за последње три године, ипак им по храбрости и јунаштву не беше раван ниједан од наших многобројних непријатеља...“

Фелдмаршал-лајтант Шен

„... Борба са способним и безобзирним непријатељем на изузетно тешком и за одбрану погодном земљишту захтевала је од аустроугарских трупа максимално физичко и духовно напрезање... Много данка у крви морало је бити плаћено. Претрпљена је масовна паника и друге сродне појаве психичке природе, у борби са противником који је био ненадмашан у тактици герилског ратовања...“

Аутори Лецтер-Крига — едиције аустроугарског генералштаба

95 година од Церске битке

Од 16. до 20. августа 1914. године вођена је, на широком простору планине Цера, знаменита церска битка, у којој је србска војска извојевала против аустроугарских трупа своју прву (и савезничку) победу у Првом светском рату.
Церској битци претходиле су борбе србских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.
Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција. Велика и славом овенчана победа у Церској битци подигла је борбени морал и самопоуздање србске војске и целог народа у сопствене снаге и улила веру у скори и успешан завршетак рата.
Допринос победе србске војске на Церу општој савезничкој ствари огледа се у томе:
што је, због непредвиђеног отпора и првих успеха србске војске на овом ратишту, аустроугарска 2. армија остала дуже везана за Србију и није 18. августа отишла на руски фронт; што је Бугарска привремено одложила ступање у рат на страни Централних сила, а Румунија дефинитивно; што је пораз аустроугарске војске у Церској битци, практично, означио почетак краја Хабзбуршке монархије.
После ове победе и протеривања непријатеља из Србије знатно је порастао углед Србије у иностранству и, нарочито, код јужнословенских народа у Аустро-Угарској.
Вођење операција на Церу, а касније и битке на Дрини и Колубари, подигло је, у очима војних теоретичара и стратега у иностранству, углед србске Врховне команде, штабова армија и дивизија и њихових команданата.
Церска и колубарска битка изучавају се и данас на многим војним академијама у свету.
За војничке заслуге у вођењу — командовању 2. армијом у Церској битци генерал Степа Степановић добио је 29. августа 1914. године чин војводе и стао у ред најславнијих србских војсковођа и Првог светског рата у целини. Слава палим србским херојима! Живела Слобода!

Наш социјални конструктивни национализам - Д.В.Љотић

Сити смо штурога политизирања. Сити смо трговања народним поверењем које врше несавесно пуних шеснаест година политиканти свију боја. Нижу се, када је то потребно да би се задржале фотеље и положаји, обећања за обећањима, па када се из народа опет ишчупао његов глас, све тоне у мртвило. Сви проблеми, чије се решавање црта када је потребно најпримамљивијим бојама, остају и даље отворени. А што је још горе, приступа се понекад и њиховом решавању. Горе због тога, што је то увек само привидно и са уског самополитикантског гледишта.
А народ стрпљиво ћути у немом, резигнираном чуђењу. Ми, међутим, нећемо да ћутимо. Доста нам је тобожњег решавања важних, основних питања нашег народног живота, које се спроводи по жељи или на основу потреба једне или друге котерије.
Политичком трговином, запушујући највеће рупе привременим мерама, не решава се најболније питање нашег државног живота. То питање није политичко. То питање није партијско. То питање најзад није ни уставно. То је питање социјално и економско. Уредити треба нашу болесну привреду. Уредити треба тешке социјалне односе. У томе се састоји основни проблем нашег државног живота. И зато најодлучније одбацујемо сва привремена решења, одбацујемо све шарене лажи, којима су шеснаест година кљукали лаковерни народ и тврдимо: Пре него што се реши проблем нашег народног привређивања, пре него што се реши социјални проблем у нашој земљи, не може се решити ни једно питање. Прво треба створити здраву привреду, правичне међусобне односе. И када је то учињено, створена је основа за решење свих унутрашњих и спољашњих проблема.
Народ у коме се води привреда у смислу постизавања општег народног благостања, а не по принципу моменталних профита, благостања, у коме не постоји мржња и неповерење међу сталежима, већ сарадња у великом заједничком стваралачком прегалаштву за добро народне целине – тај народ не зна за нерешиве проблеме.
У том основном сазнању баш лежи суштина идеологије нашега покрета. И када ми спомињемо реч национализам и придајемо себи назив националистичког покрета, ми дајемо израза нашем убеђењу, да није националиста онај, који се буса у груди, позива на ово и оно, а у свему осталом трутовски и безобзирно искоришћава лево и десно.
Наш национализам није од оне врсте, која кити груди значкама свију патриотских друштава и најгрлатије виче пред свим родољубивим парадама. По нашем схватању национализам је решавање најтежих народних проблема, дакле привредних и социјалних, и то на такав начин да се уместо искоришћавања прелазних мера, варљивих обећања, великих фраза, створе солидни темељи за рад на општем народном благостању.
За нас је националиста и онај, који за плугом и с мотиком у руци помаже стварању народног богатства, па улаже све своје силе, сав свој труд за напредак своје земље, а преко тога за благостање целога народа, ма колико незнатне његове снаге биле. Штеточина и трут је онај, који то време проводи у доказивању какав је родољуб, национални борац и херој. Од националних парада и фанфара наш јавни живот тешко болује. Од конструктивног и социјалног национализма, који ми проповедамо, он ће оздравити.
Кад једаред у овој земљи национализам престане да буде фраза у служби политичких коњуктуриста и добије ону праву садржину социјалну и конструктивну, онда ће он тек имати своје оправдање. Када се буду почела решавати сва питања у нашој земљи са гледишта новог, правог национализма, који тражи да се при решавању свакога питања води једино рачуна о истинском интересу целога народа, онда ће се тешки проблеми, од којих пати наш привредни, социјални и политички живот, сами од себе раскинути. И видеће се да су многа питања, која политиканима служе за извор њихове политичке егзистенције, у ствари надувене мешине.
***
Потребно је, дакле, приступити са таквим намерама и из таквог убеђења решавању наших проблема. Да би то било могуће, потребан је коренит препород, потребне су темељите реформе у вођењу државне политике. Те реформе може спровести само снага, израсла из крила народа. Једино снага која живи са народом, слушајући откуцаје његовог живота, која црпе сву своју снагу из снаге народа, из његових расних сила, и у коју народ због тога има пуно и неограничено поверење као у себе самог, може извршити џиновско препородно дело.
Такво дело никада не могу створити групације састављене због тренутног политичког рачуна, које се слажу у једном: у жељи за влашћу. А експерименти које би такве групације покушавале да прикажу као конструктиван, плански рад, нису ништа друго до демагошки трикови ради очувања те власти. Такве групације никада не могу да продру у дубину проблема нашег државног живота, па ако то и покушају.
То што је потребно, тај основни коренити препород може се извршити једино радикалним прекидањем са методама и идеологијом прошлости у свим гранама државног живота. То може само народни покрет који нема никаквих обавеза према тим снагама прошлости, и који се није скупио ради власти, него историјском неминовношћу, која тражи да се после шеснаест година шупљег политизирања најзад и заиста нешто уради за остварење вековне тежње нашег народа: снажне, самосталне, народне државе.
Рекли смо: социјалан и конструктиван је наш национализам. Он је радни национализам радног човека, а не фраза политикина. Суштина му је заједнички напор за стварање општег благостања целога народа. Средства су му поштење, исправност, безкомпромисност, смишљеност.
Ми знамо, да је лакше доћи до положаја на државним јаслима, ако се овако не мисли. Али ми овако мислимо. Знамо да је наш пут тежак. Али зато знамо да је он и прави пут којим ће за нама поћи и наш народ.

"Позитивни марш" у Краснодону

20. септембра у Краснодону

украјински национал револуционари одржаће

марш здраве омладине, против алкохолизма, наркоманије,

деградације и вируса глобализације, а за здраву и јаку Нацију.

Национал Социјализам - за здраво окружење!

Ако хоћеш да промениш свет, почни од своје средине...

Подршка заточеним друговима

ЦСКА (Софија)-Динамо(Москва)

Навијачи московског Динама искористили су

прилику да на утакмици свог вољеног клуба

у Софији истакну паролу подршке нашим друговима,

политичким затвореницима.

Обраћање нове радикалне НС формације

У Русији се ових дана огласила нова

радикална национал-социјалистичка
организација "Пересвет", која се путем видео записа

обратила јавности
објављујући рат систему.

Видео запис можете погледати на You Tube-u,

само укуцајте на претраживач:

Обращение братства Пересвет

ЦСКА Софија - шалови бугарских другова

Коментари су свакако сувишни...

The Last Drakkar - tribute to Honor

Изашао је словенски пројекат посвећен

брату Мариушу и Honor-у.

Пројекат је насловљен "The Last Drakkar",

по чувеној песми овог легендарног бенда.

Свима најсрдачније препоручујемо овај диск.

Ево листе бендова и песама:

01 - Русич - W plomieniach wschodzacej sily

02 - Antisystem - Krew i Honor

03 - Сокира Перуна - Ostatni drakkar

04 - Киборг - Pelni nenavisti

05 - Крода - Gniew

06 - Коловрат - Bialy duch pokolenia

07 - Finist - Stal zemsty

08 - Wewelsburg - Bialy Front

09 - Сварга - Invaders

10 - Садко - Ojczysta zemio

11 - Лють - Pelni nenavisti

12 - Велимор - Rudolf Hess

13 - Ар'я Варта - Triumf nowej ery

14 - РоССия - Ostatni drakkar

15 - 9 Вал - Znak orla

16 - Nuchtern Reich - Antichrist's hammer

17 - German Slavonic Army - Jestesmy z toba, bracie

18 - Садко - Cena Idei

19 - РоССиЯ - Пассивность Против Правды (HONOR's cover)

Расни "испади" навијача у Санкт-Петерсбургу

12. августа 2009 године у Санкт-Петербургу

на пријатељској утакмици младих репрезентација
Италије и Русије, руски навијачи су прозивали на
расној основи тамнопутог нападача миланског Интера,
Марија Болателија, за кога се у последње време говори
да ће појачати редове управо Зенита из
Санкт-Петерсбурга.
На ограду је била окачена парола са
натписом: "Балотели, овде те не желимо!"

Светска мисија Национал Социјализма - Ернст Рем

Национал Социјализам је нова филозофија, нови поглед на свет. Доћи ће време када ће Национал Социјализам постати политичка филозофија целог света, устројена према расним и географским посебностима и прилагођена карактеру и потребама различитих нација.

Warum SA?

Von Reichsminister Stabchef Ernst Röhm;

Rede vor dem diplomatischen Korps

am 7. Dezember 1933 zu Berlin.

О (не)толерантности - Ернст Јингер

Толерантност према свима,

којом смо се толико поносили,

мора се сагледати као негативна особина,

што је увек и била.

Ко не верује ни у шта, може,

дакако, бити толерантан,

али ништа нема такву снагу

као искључивост...

22 године од погибије хероја

26.4.1894.-17.8.1987.

За мене је била част да дуги низ година свог живота радим под највећим сином кога је моја земља дала у хиљаду година историје. Чак и када бих могао, никада не бих избрисао ову епизоду из свог живота. Срећан сам јер знам да сам испунио своју дужност као Немац, као Национал Социјалиста и као прави следбеник Фирера. Не жалим ни за чим! Када бих могао да поново проживим свој живот, урадио бих опет исто као што сам и урадио, чак и када бих знао да ће то на крају да ме доведе до неизбежне смрти. Без обзира шта ће људско биће да уради, ја ћу једног дана стати испред суда Вечности и пред њиме ћу да одговорим, и знам да ће ме он прогласити невиним.

Завршна реч Рудолфа Хеса у Нирнбергу

Национализам и социјална правда

Ми смо увек наглашавали да смо националисти. Али наш национализам се не састоји само од форме, он има и своју садржину. Прави национализам је социјалан. Он то мора бити, иначе би изгубио свој смисао. Садржина правог национализма мора да буде социјална правда, јер без ње нема опстанка ни једној држави, ни једном народу. Наш национализам је проткан социјалним нитима и ми као националисти по садржини, морамо да се боримо за социјалну правду у нашој земљи...

Из прогласа студената Збораша

1940.

Summer's not over live, Larissa [05.09.2009]

Партизан-Борац

Гробари на утакмици са Борцем

Класна борба - Х.А. Примо де Ривера

Класна борба занемарује јединство Отаџбине, јер разбија идеју о националној производњи као целини. Послодавцима је на уму да путем борбе стекну што више. Радници, такође. И наизменично се тиранишу. У периодима економске кризе послодавци искоришћавају раднике. У периодима економског раста, или када су радничке организације веома снажне, радници искоришћавају послодавце. Ни радници, ни послодавци не увиђају истину: и једни и други су сарадници у заједничком процесу националне производње. Сметнувши са ума националну производњу, и мислећи само на интерес или амбицију своје класе, и послодавци и радници ће на крају скончати у самоуништењу и пропасти...

Ухапшен руски друг осумњичен за 15 расно мотивисаних убистава

Како су пренели ционистички медији,

у Москви је ухапшен Василиј Кривец (21) који

се терети за убиство 15 особа неаријевског порекла,

почињених током 2007. и 2008. године.

Друг Василиј је ухапшен на железничкој станици

док је чекао воз за Украјину.

Певачу састава Imperium-a прети 3 године!

Михаилу Моравецу (29), певачу састава Imperium,

прети 3 године затвора због ширења

"неонацизма" на албуму "Тријумф воље".

Он је као активиста чешког Народног отпора,

као и многи други саборци,

ухапшен у недавној полицијској акцији

упереној против чешких национал-социјалиста.

ENR summer social

Другови из English National Resistance

организовали су музичко вече пропраћено

националистичким баладама. Догађај је

увеличао стари вук Stigger, који је

засигурно својим присуством, речима и песмом

надахнуо наше енглеске саборце за нове

подвиге. Важно је напоменути да је

карта за ово вече коштала 5 фунти за запослене,

а 3 фунте за незапослене и млађе од 18 година.

Национални социјализам на делу...

11.8.1957. - 11.8.2009.

Ian Stuart Donaldson

52. године од рођења. Хероји не умиру никад!

Joseph Goebbels - Зашто смо социјалисти?

Ми смо социјалисти, зато што у социјализму видимо заједништво свих грађана, једину прилику да одржимо расно наслеђе и повратимо нашу политичку слободу и обновимо немачку државу.

Социјализам је доктрина ослобађања радничке класе. Он омогућава успон четвртог сталежа и његов улазак у политички организам наше отаџбине, такође је и нераскидива веза која ће сломити тренутно ропство и вратити немачку слободу. Социјализам зато није само питање потлачених класа, већ питање свих. Социјализам задобија свој прави облик само кроз братство с напредном енергијом новопробуђеног национализма. Без национализма је ништа, фантом, пука теорија, кула у ваздуху. С њим је све, будућност, слобода, отаџбина!

За либерално размишљање био је грех предвидети снагу социјализма у изградњи нације, стога су допустили да оде у анти-националном правцу. Грех марскизма био је спуштање социјализма само на питање надница и стомака, стављајући га у сукоб са државом и националним опстанком. Схватање ових двеју чињеница води нас новом схватању социјализма, који је у својој природи националистички, државотворан, ослобађајући и конструктиван.

Буржоазија је на помолу напуштања историјске позорнице. На њено место доћи ће сталеж продуктивних радника, радничка класа која је до сада била потлачена. Ово је почетак испуњавања њене политичке мисије. Она је уплетена у тешку и горку борбу задобијања политичке моћи и постајања дела националног организма. Битка је започета у економском подручју, а завршиће се у политичком. Није то само питање плате или питање дневно одрађених сати - премда не смемо заборавити да је и то важно, можда и најважнији део социјалистичке платформе - али је више ствар сједињавања снажног и одговорног сталежа у државу, можда га и направити доминантном силом у будућој политици Отаџбине.

Буржоазија не жели признати снагу радничке класе. Марксизам ју је угурао у лудачку кошуљу која ће је уништити. Док се радничка класа постепено распада у марксистичком фронту, крварећи до смрти, буржоазија и марксизам сложили су се у главним цртама капитализма и виде свој задатак у његовој одбрани и чувању на различите начине, често скривене.

Ми смо социјалисти зато што социјално питање видимо као потребу и право на опстанак државе за наш народ, а не као јефтино сажаљевање или увредљиви сентиментализам. Радник има право на животни стандард који одговара ономе што произведе. Немамо намеру молити за ово право. Његово укључивање у народни организам, није само важна ствар за њега, него и за читаву нацију. Ово питање је важније од осмочасовног радног дана. То је питање стварања нове државе свесности која укључује сваког продуктивног грађанина. Због тога што политичке силе данашњице не желе или нису способне створити такво окружење, социјализам се мора изборити. То је борбени слоган изнутра и споља. Циља на домаће буржујске странке и марксизам истовремено, зато што су обоје заклети непријатељи надолазеће радничке државе. Усмерен је на све силе које угрожавају наш национални опстанак и тиме стварање социјалистичке националне државе.

Социјализам је могућ само у држави која је уједињена и слободна споља. Буржоазија и марксизам одговорни су за непостизање оба циља, домаћег јединства и интернационалне слободе. Без обзира колико национално и социјално се ове две силе представљају, оне су заклети непријатељи социјалистичке националне државе.

Стога морамо обе групе политички разбити. Линије немачког социјализма су оштре и наш пут је јасан.

Ми смо против политичке буржоазије, а за прави национализам!

Ми смо против марксизма, али за истински социјализам!

Ми смо за праву немачку националну државу социјалне природе!

Ми смо за Национал-социјалистичку немачку радничку партију!

Протест против циганског терора

У суботу 8. августа биће одржан протест

против циганског насиља, а након новог случаја

убиства словачког 65-огодишњака

од стране двојице цигана.

Ситуација се заоштрила, а прва у низу акција

биће анимирање јавности кроз овај легални скуп.

Надамо се да ће словачки другови као и до сада узети

правду у своје руке.

SHARP, право лице

Одабрани чланци Алфреда Розенберга!

Трудом активиста србске Крв и Част дивизије

доступни су на србском језику многи

од текстова овог генијалног аријевског мислиоца.

Обавезно пронађите ово капитално дело на сајту

bhserbia.org

Mariusz Szczerski почивај у миру!

8. септембар 1970. - 3. август 2005.

Твој живот и твоје песме остају нам инспирација,

борба се наставља, драги брате...

Крв и Част - Приручник за борбу

Коначно је доступан и србски превод

овог важног дела ветерана скандинавског

Крв и Част покрета, Макса Хамера.

Обавезно штиво за све Национал Социјалисте.

Доступно на сајту србске Крв и Част дивизије.

http://www.bhserbia.org/Krv%20i%20Cast%20prirucnik%20za%20borbu.pdf

Демонстрације у Чешкој

Чешки активисти су још једном

показали зубе систему и пружили подршку

заточеним друговима.

Око 50 револуционара се ненајављено

појавило у центру Прага и прошетало са паролом,

успут делећи пропагандне летке.

Смрт ционизму! Слобода за националисте!